Uhvatio se za glavu i ponavljao: "Teško mi je, teško mi je, teško, o..."
Bledeo je, drhtao, a reč preko ovih nije izgovrio. Nadao je kako će mu neko prići, kako će ga zagrliti, kako će mu reći: "Ne boj se, dobro si, ja sam tu, ne brini." Nigde nikog, samo on i neizvesnost koja mu se prikradala venama.
Sutra su ga proglasili krivim zbog smrti dragog prijatelja još od rođenja.
Нема коментара:
Постави коментар