Dete je plakalo. Ništa čudno. Na samom rođenju, prvo čime dokazuje da je živo, dete zaplače. Međutim, plakalo je i dete do njega. Plakala je i žena ispred oba. Tada sam ugledali i čoveka sa zatvorenim očima, a ustima u obliku poziva za pomoć. Nezapamćeni odjek titravih grla. U uglu se video nož. U drugom je bila krvava glava. U mozgu sam osetila solo čelo Bahove svite.
Nisam se plašila polumraka, ali svetla su me posebno presekla kao i aplauz na kraju drame za koju sam dala zadnji dinar (uneta u pojam "tragedija")
Нема коментара:
Постави коментар