PUTNICI
Bili su na prepunoj stanici, čekali autobus i započeli razgovor. Stigao je jedan, nije Onaj. Zaustavio se sledeći; ni on ne vozi Tamo. Najzad, otvorio je vrata Pravi. Ušli su, seli i uzbuđeno nastavili priču. Uopšte nisu prestajali. Kada im se vozač obratio: "Molim da izađete, ovo je zadnja stanica", on i njegova tuga što je osuđen na posesvnu komunikaciju sa sobom, izašli su i stali da uhvate novi prevoz: linija Samoća - Ništa.
SAMO TOLIKO
"Jedna, jedina lepa stvar tokom celoga života može čoveka učiniti srećnim", rekao je Mirko detetu koje mu je donelo čaj. Poljubio ga u ručicu, navalio se na prozor i nasmejan umro. Odmah.
PROZAIČNOST
Mislila je: "Mnogo kasniš."
Mislio je: "Šta sad misliš?"
Misli im se nisu dotakle jer je ona srasla s tlom, a on nije ni postojao.
Prozaičan sukob razmišljanja.
Нема коментара:
Постави коментар