Živela je kao da je svaki dan onaj poslednji. Ujutru bi se prvo zahvalila što ga je dočekala. Ustajala bi brzo, odmah nameštala krevet i počinjala sa brisanjem prašine, zatim bi prelazila na spremanje doručka članovima porodice. Odlazila bi u kupovinu neophodnih stvari i na vreme završavala ukusne ručkove. Naravno da joj je pri ruci bio i usisivač. Vedro bi kreirala rođendanske proslave unuka. Najviše bi pažnje poklanjala tortama. Na njima je iskazivala umetničke sklonosti. Jednom je, usred posla, sa radija čula Arsena: "O, mladosti". Nasmejala se, prišla izglancanim staklima regala, izvukla slike, sela i počela da razgleda. "Bila sam lepa devojčica. " Tog je trenutka odlučila: "Neću više ovako. Spremam se za put. Imam dovoljno para za letovanje." Ostavila je neoprane sudove, neusisan gusti tepih i spakovala uštirkane bluze, mirišljave suknje i haljine."
Kako je stigla do hotela u Baru, otvorila je osunčani prozor s pogledom na talase Jadrana. "Eto, nisam mrtva." Obukla je kupaći, otišla do plaže, plivala i uživala. Milina. " Uveče je opušteno zaspala i sutra se srećna probudila. "Zašto sam ovo propuštala?" To se pitala i dok je, posle deset dana, sela u autobus, mahnula u pozdrav novim prijateljima i na prvoj krivini, preminula.
Нема коментара:
Постави коментар