Čula se kap na nadstrešnici. Usledila je druga, treća i ko zna koja; kiša je lila kao iz kabla. Gladala je u prozore: jedan je postao neproziran, drugi je sledio njegov primer i prenosio onome sleva. Povukla se u ugao sobe, zapušila uši i rekla: spavaj. Uspavana sanja psa koji se grči kô pokisla mačka. Nedugo zatim, digla se mokra. Osluškuje - tiho je, tiho, tiho i ništa. Kiša je stala. Umesto nje, upitno gleda visoka, čudna gomila snega
ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш
Нема коментара:
Постави коментар