Majka je grlila dete. Dete je uzvraćalo sneno. Majka ga je ljubila i pevala. Uspavanke su nicale iz srca. Dete je bilo prekrasno, o, zlatno. Kakvo može biti ono koje je voljeno i ničim opterećeno? Kakva može biti majka koja je dobila dar i neba, i sveta? Prelepa slika idile nad idilama. Majka grli jastuk sa dlačicom kose čeda koga nema. Dlačica, naprotiv, tvrdi da ga ima.
ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш
петак, 2. јануар 2015.
XVII POETSKE KRATKE PRIČE - ČEDO
Majka je grlila dete. Dete je uzvraćalo sneno. Majka ga je ljubila i pevala. Uspavanke su nicale iz srca. Dete je bilo prekrasno, o, zlatno. Kakvo može biti ono koje je voljeno i ničim opterećeno? Kakva može biti majka koja je dobila dar i neba, i sveta? Prelepa slika idile nad idilama. Majka grli jastuk sa dlačicom kose čeda koga nema. Dlačica, naprotiv, tvrdi da ga ima.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар