PLATONOV FEDAR
Dimitrije, zagrlila sam te
I krilima pluća poletela oko tvoga –
Srca – okačenog o list mlade breze
Devojčica sam bila – Prvi put zaljubljena
Sećaš li se –
Starče
Čudne istine iz naših očiju
Vidiš li onu povijenu brezu
Nacrtaću –
Da ne zaboravimo
Ono što se krišom rasejava po Hadu
Zanesena pesmama po filozofiji Platona
U san sam brezu zasadila
A ovoj se nikada nisam vratila
Priznajem
Zgrešila sam
Bila sam voljena i volela sam
Sad mi preostaje kovčeg ništavila
I slika breze pod kojom me nalaze
I preskaču mrtvu.
A ti, sedokosi,
Koju granu čuvaš za odstrel?
петак, 31. јул 2020.
Elektronski časopis BEZ LIMITA Književni klub Filozofskog fakulteta u Nišu
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар