PESMA O ROMANU

 

Mislio je nešto,

mislio da misli,

misli su mu punile

šupljine,

praznine

godine.

Nikad nije pričao o tome.

A i šta bi?

Misli su mu tekle,

obijale kamenje,

vraćala se u

dubine

i,i,i

ako bi mu ma šta izašlo iz grla,

palo bi u vrtlog

ili bi ga talas

vratilo u očaj.

Roman koji pišem o njemu,

ne znam više gde je!

Tako je uzbudljiv,

tako fantastičan

da je samog sebe

listao,

pa

pobegô.

Kada svane

neću se ni buditi.

Šta ako roman dođe

i

reši da mi otkrije

kako sam ja,

a ne on,

tema?

O!

Vraćam se čitkim pesmama o smrti,

Broti.