N(n)N(n)50
nisam sigurna odakle sam
ali znam kud me srce nosi
čopor divljih pasa puštam
na slobodu
jer
odla zim
N(n)N(n)49
iz
izležavam se u noćas (da,
da!!) izglancanoj sobi i pišem ne
što (ne- što?) ni o čemu (vraga!)
(a vi se zato krstite jer znate!)
ma ne mrdam glavu s dogorelog
lista - samo se plašim da se
ne probudim i vidim sve
će u vašim rukama ne bih
da spalite omia mea ars
poetica i omnia mea
bes-mi-sle-na-ri-ma
!
onda bih digla samoniklu glavu
pljunula na život i vas sve
(eto!) dobro is-prs-ka-la
zbog narušeogi mira u XX paraleli
(žar-ptica osvetnica)
N(n)N(n)48
Stojim na Starom groblju u Nišu
Šta je ono Pepi reô? „NEIZVESNOST
CAK I SMRT MOZE UCINITI LEPOM.“
Prisećam se, a iza mene radnik
grabulja grob.
Seo je, popio flašu piva
I nastavio da sređuje.
Ja sam popila litar poetike
A ose su mi kružile oko glave.
Znala sam da bi mi rado ubacile
tačku
Kao što bi to i čovek s grabuljama.
Moje prisustvo ga je jako privuklo
Dva umobolna stvora žive nadomak
smrti
N(n)N(n)47
noćas je sve previše udaljeno,
a ja bih samo senku da dotak
nem nem
o o
obrazloži svoju čežnju
za svetlom
još
je
dan
veseli
po
koj
ni
stvor
horizont blješti
bez Sunca Meseca bez ičega
N(n)N(n)46
jednostavne stvari nisu
razumljive
poštenje je naličje
laži i bezumlja
svet tame po
dvojenost nje i sebe
čekala sam cele noći
nijedna se zvezda nije
pojavila
ovo je vreme pogrebnih pesama
N(n)N(n)45
prodornom ćutnjom
reći ću vam sve... saslušajte.
N(n)N(n)44
sa psom u naručju
čovek je zatvorio vrata
suncu?
sebi?
nostalgiji?
niko ga više nije video
osim
ptica
koje su zaćutale
i ispratile
mu
dušu
do
oslikanog platna
N(n)N(n)43
maramica u boji znači
da ne plače za mrtvim
ali
u dahu joj slutim raštimovane
flaute
to je već nešto ozbiljnije
ili nije
pitaću je sutra za najbliže
susede
N(n)N(n) 42
sve ovo vreme
izigravala sam ludu
niko me takao nije
plašeći se zaraze
sada se vraćam
uobičajenoj formi ponašanja
ali
nikako da se uklopim
pa
da li je trebalo hiljdu godina da
prepoznam
umobolno okruženje
o
sokrate
o
scio me nihil scire
N(n)N(n)41
Divan dan
divan
i
pre
više
leden i gladan
ne
pro ziran
skakućem po sebi
kô majmun u kavezu
čoveče
još uvek postojim
biću stoper za Atinu
Partenone
stižem Ti
u pravi čas
u pravi
pra
vi
uuuuuuuuuuu
...
samo da ne
za
kas
nim
N(n)N(n)40
poput jeze
sat
ne
od
ustaje
Vivos voco
Mortuos plango
N(n)N(n)39
dan je postao noć
a
Mesec s osmehom
pitao
"da..
naravno
evo me "
N(n)N(n)38
Epitaf
Partenon je je progovorio
i moje je srce odgovorilo
broji(m) sate kada će me upiti
Zauvek
Njegova
N(n)N(n)37
bila sam sasvim drugačija
kada sam sebe rodila
sada je sutra već napisana rapsodija
a danas je pocepana strana
.
o!ne teraj me da ječim u
be-molu
čuće se do pustinje univerzumua
N(n)N(n)36
rasklapm svesku i gasim svetlo
tako ću lakše napisati stih
o
nebu
zvezdama
sebi u njima
i o još bezbroj halucinantnih tema
otvori se dušo
ne sedaj na lomaču
N(n)N(n)35
jutro
čuješ (li (me?))
ali nebo ne plavi
sedim (mo te) i čekam(mo te)
da li će nam dan pojasniti ko smo
čije me to oči listaju iz
vidokruga?????
vaše
ne ni njihove
očigledno moje
oči
gled
aju sebe
empatija ega
do
slov
no
postojim(mo te) etc
e
t
c
N(n)N(n)34
šetajući dušom ušla sam u
muzej voštanih figura
zastajala sam pred sva
kom
kom
entarisala tiho
zatim glasno i
bučnije na hiljadu stranih jezika
- da bih sebe razumela
.
beskorisna ide
ja ja
sam stajala u svakoj od njih
nemušta
u oštećenom mehanizm
u u
niverzumaa
.
sa naznakom
ars poetica
N(n)N(n)33
pas je zalajao
vrana graknula
mesec je povukao oblak na čelo
a
maleni
cvet
spreman
da
svene
samo
je
listu
došapnuo
otvori srce, stižem, stiže (m) aj
N(n)N(n)32
nebo i zemlja
spojeni
led
eno eno
zagrlje
ni ni
kljun ptice
što moli za poj
ni
čega
nema
.
i to je
z
i
m
a
N(n)N(n)31
budi me
uspavljuje
hoda sa mnom
šapuće
ma
jesam navikla
ali...
.
upada u razgovor
dobacuje
odvaja me od tamonekog
o
svaki dan će biti isti
dok
ne shvati da sam mrtva
taaa
narcisoidna tuga
Нема коментара:
Постави коментар