Marina Adamovic- Ciklus N(n)N(n) 51-80

N(n) N(n) 80

isprosio me je

(kao u bajci nalik na san)

nije izlazio iz sobe

u oči me je gledao satima

(ispiujući koliko sam prisutna)

i menjao boju kao svako

spreman na let bez povratka

nažalost

nisam prihvatila da se udam za

papagaja

previše je odan i pogledom traži civilizaciju

malo sam puta susrela čoveka među ljudima

N(n) N(n) 79

dvadeset prvi je vek

ležem s laptopom u rukama

nadomak glave mi je

mobilni

antidepresiv i

anksiolitik

nebo za pojasom nosi

samo Mesečev srp

toliko od nomen nescio

da

pa

to

je sve

N(n) N(n)  77

otključavam vrata snovima

neka idu kome hoće

malo bih da pred

        ah

        ne

        m

ah,

ne!

m

(e)ne drže  za trepavice

i vuku

nisko       

još niže

i

niže

ako zabeležim kako je izgledalo

(razmišljam)

možda će me napust

i

ti

i

ti

s njima  
bolna ujdurmo 
sno-viđenja

(e

baš tako)

N(n)N(n) 76

 ·.

u jednoj je zvezdi smeštena

prošlost i budućnost

svemira

kao što je na istim usnama

tajna rođenja

i umiranja

ako ne zaspim

ako se ne probudim

toliko od ... 
nomen nescio

N(n)N(n) 75

celog života hodaš za sobom

i ne možš reći

"to sam ja"

alter ego

obešen u vremenu

neprekidno ponavlja

čekaj na

čas

suočavanja

stvarno mi ništa nije jasno

ali čekam bezgrešna

nije pogubno ni da zakasnim

n

e

e

e

o neeeeee

ne dam seeeeee

N(n)N(n)74

Jesenje lišće

i tuđe misli

razbacane skupljam

***

Tišina ječi

i burno razdire

postelju za snove

***

Napišem pa bacim —

jutro rasklopi

i osvetli moje ime

N(n)N(n)73

dušo

ostani budna

kao gavran na kuli

srce

motri na dušu

kao dah na svoj trag

živote

ne brojim više sate

dok ste vi na oprezu

N(n)N(n)72

između neba i Zemlje

prostire se akustična oda

                                             Ja

priljubim uvo

osluškujem

stalno odjeku

                                je

palica

     odnekud znanog

           dirigenta

počinje rado slušana

rapsodi

           Ja

u

   prostranoj

      akustičnoj

         odaji

           moga srca

između

                  Zemlje i neba

N(n)N(n)71

te večeri sam ušla u voz

i sela kraj prozora

u susret predelima

prvi signal

drugi

gong

a

voz

nikako da krene

možda je nemušt tako  ju

rio da bi me reč zaludno čekala

na peronu u suprotnom smeru

N(n)N(n)70

hodala je kao u povorci

uhvatila se za glavu i zastala

pitali su kako je

i da li bi popila čašu vode

odgovorila je na jeziku

pseudo depresije

slegli su obrvama i dodali

nešto iz plitkih džepova

zapisala je svaku reč

koju su možda razumeli

uglom oka je dodala

"ako me ikada opet budete susreli"

N(n)N(n)69

biti celog života previše smire

n                                            n

ije dovoljno odgovorna sloboda

meni život daje za pravo

(zapravo

uravo - shvatićete s pravom

da budem   luda

narcisoidna

bezglava

i

toliko sveobuhvatna

da me ni oblaci neće moći prigušiti

na putu ad astra

N(n)N(n)68

dah se razliva pod oblak

om  prati svoje maglovite reči -

staza ka vrhu svega

.

a na toj stazi leluja

ju   suncokazi 
kroz 
akvarel noći

N(n)N(n)67

Samo jedna misao

u pet krakih redova

dovoljna je

.

da pesma neprestano teče

pod mostom života

N(n)N(n)66

okružena mesečevim vidom, osvetljena,

sešću na sanke ljupke repatice

listaću bezbrižno

tamo-neke pesme

.

taj je osećaj

kognitivna asertivnost bez idealizma

shvatate?

N(n)N(n)65

ako se sve uzme

u obzir

uspomene su došle

u pravi čas

mene su spasile

od dosade

a sebe od

ambivalentne dvojnosti

evo

zapisujem

i to

da ne bih

štošta zaboravils

.

tja

pih

hmmm

"tog - i - tog dana"

znak pitanja

ili uzvičnik

... po Klajnovom rečniku -  recimo...

"višestruko veliko ništa" tačka

N(n)N(n) 64

kada bih htela

ponovo da vas vidim

ne mogu

oči su mi previše udaljene od pogleda

...

zato i ćutim

možda tišina  izmisli

nova imena stazama

do nekada

N(n)N(n) 63

koncert je počeo oko ponoći

prvo je viola lišćem zatitrala

a za njom duet grana violina

zgužvala sam jastuk da bolje čujem

sklopila kapke da zvuk ne odleti

čelo mi je nežno provuklo gudalo

kroz ritam srca da ga oblikuje

već je uveliko svitalo

kada se razli jesenja sonata

znala sam

neće prestati do novembra

baš mi je milo

zapljeska naprsla kora pesničkog meandra

N(n)N(n) 62

još ne mogu da obrišem

osmeh devojčice

s ugla levog oka

N(n)N(n) 61

pa-ra-da

zora - zora-  uzdah !

zora - zora- udah- sumrak,

zora - sumrak -uzdah - su- mrak.

zora -uzdah -sumrak-izadah-izdah - sumrak-su - mrak - zora...

zora -su-mnrak-uzdah -su-mrak- zo - ra- su- mrak -mrak- mrak-mrak (?)

su-mrak - su-mrak- uz-dah  -su-mrak- ponoć-poiz-dah -po-noć -noć...

po-noć-ponoć-

zore - daha - izdaha (.)

N(n)N(n)60

ne mislim da grešim što

te se ne sećam

ne mislim da sam krenula ponorom

bez dna

ne mislim da je suđeno biti

sa živima

a što bih mislila

ovde je svemir u dosluha sa sobom

i ja letim astralnim kapcima

pre-tamna

zle-huda

odisejo

N(n)N(n)59

trebalo mi je dugo da se rodim

a onda sam poletela

glavom bez obzira

pokušavam da nalepim oči od nekada

a one su odjurile

u melanholiju

sve teče Heraklite

i ti si menjao Sokrata za podzemljje

.

životi otiču u ponornice

N(n)N(n)58

kobaltom ujedinjeni

instinkt i svest

narastaju do

galaktičkih

metamorfoza

O!

O!vidi je!

N(n)N(n)57

ako izgovorim

svanulo je

setiću se dana

kada sam rođena

i

kada je majka plakala od sreće

,

toga se  previše bojim

N(n)N(n) 56

poezija je

oštrica i melem

jako probodena

plačem

u

miru

astralnog zadovoljstva

N(n)N(n)55

to

čemu sam se nadala

gva puta sam samo doživela

bez ikoga pored sebe

i sa puno toga u sebi

osmehivala sam se

odrpanom oblaku

gromovima iz petnih žila

jauku vetra spremnog na pohod

prepirci ljudi sa mnom i sobom

ali to

što se pripremalo

i krilo iza stostrukog znakâ pitanja

e

to

to me je upisalo u 

haotični niz dijagnostičkih peripetija

multipla šizofrenija i

ekstra apatija

tome se nisam nadala

ja samo odbijam da sam bezvoljna

sumnjičava

i dosadna

a time sam opkoljena-

komadanje vremena

u

ubitačnom bolu

previše je

pre

više

pucaću u svest

N(n)N(n)54

zameraju mi što ne pišem o

ljubavi

evo

razmišljam šta da odgovorim

(kamingse!) dodirujem prašinu na ogledalu

(u poverenju

godinama ga ne koristim)

dakle

(Karajone) otvaram prazan frižider

prozore - retko brisane

dobro

reći ću istinu

ako ste osuđeni na doživotnu robiju

da li biste pevali o cvetnom vrtu

ja

zasigurno

ne

(podneću

molbu da mi robija

bude zamenjena presudom na smrt

- pa

valjda

bar na to imam prava, Spendere -

primerreno vladanje  je 
depresija u poodmaklom stadijumu

N(n)N(n)53

treba govoriti jasno i odmereno

zapravo....

ne baš....

mislim....

uopšte....

     ne

onda bi glava dobila

jasnu siluetu

paranoidne šizofrenije

ne

čuješ!

NE! 

govori svojim jezikom

ali

tako

da te     samo

   na

   svoj

način može

tumačiti svako

N(n)N(n)52

imalala sam ruke imala sam noge

bar stotinak oka i možda još koje

imala sam...o, da.. lice bez mrguda

ramena poput avionskih krila

i

sve je to bilo na ulici

ruku pod ruku    sa životom

ništa nisam skrivala

nudila sam poklanjala

i to me je dizalo do

nebeskih visova

a

onda

jednom

u

nekoj

hudoj

tami

začuh

krik

rođenog

srca

zgaženo smrvljeno blatom prekriveeno

davalo je znake da negde preživljava

   evo

tražim ga

 osluškujem

če  prkam po du  ši

..

nema....

ova pesma će uticati da

zaboravim

sve čega sam se

se tila

rovari čama

eno prokopa do -- dna

nikada ničeg neće više biti

ne

meeeeeeeeee

neeeeeeeeeeeeeeeee

N(n)N(n)51

razmišljm

da li ima smisla

postojati

a biti utvara

i ne vredi

kako će avet imati tri

čiste

i nešto stvarno odlučiti

idem dalje

poput ranjene zveri

kao

škrgućem

a

bale mi za telom klize

-

eto

-

još pokret il' recimo

   dva

i predstava će biti

puna jeze

 onom što bulji a

ništa ne shvata

iza spuštene zavese

provirujem

da li sam tu ili čekam na sebe
čekam