Marina Adamović : CIKLUS - PESME U PROZI 20

20.

gospodine, reče java, ima li ovde mesta za mene?

samo trenutak da pregledam, odgovori san i zaviri u sebe.

gospodine, nemam više vremena, uskoro krećem, obećala sam

pa znate li koliko sam prolaznika noćas smestio?!

gospodine, žao mi je... ali imam sastanak u tačno naznačeno vreme.

znao sam, prepoznao vas i dobro obezbedio prolaze

gospodine, ja nisam od onih,odgovorna sam i jako razumna

e,sve mi je jasno; s takvima sam imao najviše problema....

javi je pao mrak na oči- još samo minut i razneću sve

nećete moći, draga javo... sunce je ljuto i nije razborito.

na to se java zalete po svome, ugura glavu u svesni san

ovaj je dočeka vedrom mesečinom i smesti u oblak na putu

ni za gde. samo preko mene oduzetog, osećate?

samo preko sebe
svetla tamo
samo tako
priviđenje

kamin(n)gs

21.

dokazi za očiglednost postojanja-

sunce viri i ne sme da uđe

opala kosa na jastučnici

memla i vlaga su prejake

spazmatični nerv prati muvu na nadlaktici

prozor je zaliv najavljenog dana

dozvoljavam sebi da me nema

potpis -

oči
i
kapci godišnja bora

pečat -

nada utopljena u beznađe

kamin(n)gs

22.

pismo

danima pokušavam da ti napišem pismo....izvini...već sam ih iscepala

48 puta 365(6)...rado bih te lično upoznala,

ali stalno menjaš mesto boravka ....... kao i teme

mojih brzojavnih misli. nije mi jasno kako si ti

bio ubeđen da mi je adresa ona stara 48 x 365(6) dana..

hajde...pošalji mi opet pismo o sebi da ne bih brinula

šta je s nepoznatim , dobro znanim stvorom.

svakoga jutra otvaram prozor i čekam lastavicu koje više nema.

da li zbog kiše ili rasklopljenihi krila lešinara - nisam upućena

ni tvojih pisama u njenim raznobojnim kljunovima..

kao da su ubačena u tunele crva...

da li ti je jasno da ću uvenuti čekajući reči koje me hrane

hajde

seti me se

ako sam ja na sebe zaboravila, na tebi je odgovornost

puno te pozdravljam i

bacam ovo pismo što dalje od sebe...da me ne seća

na onu koja će osvanuti sutra i pokušati da se dozove

kamin(n)gs

23.

beleška o autoru

NN je rođen (svakako, pa on nije "neštampana knjiga")

bio je prijatelj Kavafija i Teokrita, nešto kasnije i Egziperija

(P.S. stalno je poskakivao između poetskog i prozno-liričkog dijaloga)

njegov stav prema ist oriji ist rajao je do konca potke nasušnog života

da li je bio pristalica an tike- i te kako jeste

da li je bio u sukobu s banalnom mistikom pseudoestetike

naravno - realna sfera atmosfere bez dovoljno čistog vazduha

to je............

naslov ovog citata je izgubljen

kao što je i NN odavno sebe izgubio u lovorikama odavanja počasti smrti.

istakla bih još jednu lucidnu stranu njegove ličnosti

govorio jje, prevodio i pisao na svim nepoznatim jezicima.

dakle

ovaj je autor višedimenzionalno ispupčenje bezbroj uglova u nedovšenoj mentalnoj ravni.

kasmin(n)gs

24.

niko ne može biti načisto da li je želeo život kojim živi-

reče ruža pre no što je sagorela u sveopšem plamu svojih latica

a oni koji su joj se divili, koji su je sa zanosom gledali sa strane

okrenuli su glavu i tražili drugu da njome boje okopneli vid.

začudo,

ruža se nije kajala zbog truleži svoje sudbine

i dalje je zamišljala da širi mirisni akvarel

danu koji beše usplamtala noć

priznajem, nastavi ona, nisam sigurna da li sam izabrala

dovoljno jak plamen da obasjam tužnu tamu oko sebe

o tome sam

zasigurno

od semena snila i snila i sni

će zasaditi novi

zbogom

kamin(n)gs

25.

besmrtni bog je šetao

dok su smrtnici padali sve niže i niže

iz sebe u sebe preneo je dušu

i sada nazdravlja punom čašom vina

meni

ja nisam u stanju svoje

a kamoli tuđe grehe da otkupim

hvala

ni vino ne pijem

nisam besmrtna

samo sam okovana olupina leša

kamin(n)gs

26.

Tog dana, te i te godine, taj čovek se rodio. naučio je da govori, da vlada svojim telom, naučio je da koristi oči, usta..to - posebno - pregrizao je pupčanu vrpcu i krenuo u svet. obuzelo ga je prejako ushićenje jer je dokazao sebi da stvarno postoji. Dugo je hodao svim meridijanima, stavio podne među slepa oči i shvatio koliko je veći od Zemljine kuglice. Na trenutak se vratio u predeo rođenja, tek onako, da imitira čoveka sa uspomenama i ponašanjem po pravilima životne paralele.

međutim, kako je stigao do prve raskrsnice, zbunio ga je znak za samo 2 dozvoljena smera kretanja. seo je kraj sebe, duboko se zamislio, a očaj i strava pljusnuše iz vedra neba.

na svu sreću, ostalo je u njemu još malo snage da odluči šta će- birajući između 2, odabrao je smer 3. nepostojeći.

živote! Ima nade, ima!

kamin(n)gs

27.

Ako svi shvate šta sam želela da kažem, onda ću im iskreno odati tajnu da sam zaboravila navodnike

i da te misli samo potvrđuju pravilo kojeg se niko više i ne seća. ima još bezbroj načina za odbranu,

ali do sada nijedan nisam koristila; morću malo da se udaljim i ostavim reči da se same kriju.

evo,

udaljia sam se, samo još tunel da zatrpam i onemogućim ehu da mi uđe u vene.

kamin(n)gs

28.

ušli su u mene i okrznuli me svojom autobiografskom analizom.

bila sam nerastvorena knjiga iz koje su čitali prstom povrh čela.

kada bi me upitali da li razumem, odgovorila bih da - klajna.

klimnuli bi glavom u znak pobede nada mnom, a ja bih klimnula repom stvora iz prvobitne epohe intuicije.

ma nemojte mi reći da sam fanatik učvšćivanja ludosti, dobro se čuvajte jezdimira, lako će vas strpati u susednu odaju.

moje su pesme izmišljene (p.s. navešću vas na kristal od leda) ne vidim šta biste u njima izdvojili kao pseudoanamnezu. slobodno postavite dijagnozu, moj će vam leš skočiti za vrat.

iako ne vidim dalje od sveta, moje su oči psihodelična didaskalija preteranog sagledavanja istine,

šta biste još da ispitate.

ja sam prorok preokreta. videćete, videćete.

ali mene - NE

kamin(n)gs

29.

iza leđa čujem (krišom!) poznat glas-

il’ je adam, ili eva (sorry, klajne!) ili gosn bog…

svejedno je...

otkuda im pravo da remete neštampano nedeljno popodne?

telefonom zovem partenona, požalim se, zamolim ga da upali vespu

i odveze me do akrosa- plaćam carinu, suncobran oboma - JA