RTS1 DNEVNIK

RTS1 DNEVNIK
SVE ZA DECU

петак, 01. фебруар 2013.

Marina Adamovic CIKLUS - PESME U PROZI 40 - 45

40. 


Toliko je toga trebalo obaviti u snu da kapcima nisam dopustila da se dodirnu. 

oni još uvek maštaju o odanom drugu i mole me da ukinem zabranu
zauzvrat,
umiriće topot nervnih vlakana i
oslikati pesmu van zvezdanog vremena

 kamin(n)gs

 41.



bio je dan.... i nema ga više... ma gde tražila… vršila iskopine...toga dana nema...ne... pitala sam pticu… samo je ravnodušno pogledala i sjurila u beskrajnu tamu... guram ruku u vlastiti mozak i izvlačim je ko sramnu zver.... dosta je pitanja...nema dana- sve je unapred završeno... nema branka...karajona...jesenjina… mene nema...nema sunca...nema kiše....ničag nema prazna dušo...niz staklo klize odbačene reči.... i to bih staklo slovom polomila...i u bezdan sasula prah..ali više nema okna, nema daha, nema želje..... umišljena pesnica kovitla nad pesmom...
koja je samu sebe zgazila do bola

kamin(n)gs


42.

Istina posmatra svet jer sebe ne sme.
Kada bi posumnjala da je zaista ima, srce od kristala bi se rasparčalo na asimetrične gomile šljunka.
Pojednostavimo život da bismo joj olakšali tiho razgledanje svega što postoji i onog čega nema .... a biće ... nadam se ... verovatno...

kamin(n)gs


43.




I šta ja imam od toga što njega/ih više nema? On/i - ima/ju (s)pokoj i na miru piše/u. A ja.... to je duga priča….
Ako bih je sada započela, okončala bih je kad i on/i mene. Reći ću vam ukratko -
svi su saglasni da smo besmrtni; jednoglasno me prihvataju za člana Sinjih poeta; svake noći mi namiguju zvezdom kada se dvoumim - tačka ili produžetak pesme.....
Najbitnije je što su mi svi ispričali svoje tajne i time mi zakpili, već naprslu,   dušu.... Ex nihilo nihil fit... hvala momci, evo, ....verba...verba - alpha et omega

kamin(n)gs


 44



zašto me se noći toliko plaše? obilazim svaku ponaosob;
najavim se, obelodanim lice u svakom obliku...
zašto grče nebeski svod?
volim da  čitam njihove pesme...
priznajem, nekada zavirim u sklopljenu stranu...
ako se sa nje saceda znoj, ili suza, (srećna što je preživela-) jutarnja rosa,
to je samo znak moje naklonosti... pa ne boj me se, noći!
nisam ni zulum, ni priviđenje utvarnih zvezda...
kako zakopati ratnu sekiru kada ja
oblikujem tvoje ideje, a ti ih
i dalje uvijaš u tamu?
pupčanom smo vrpcom povezani,ne-

raskidivo sjedinjeni, čemu tolika hajka na sudbinu?

ti umireš, ja se rađam...sa time se moraš pomiriti... nemam više dara
za promenu uloga...pokušali smo i nismo uspeli..noći, noći...kada svanem,
ništa više neće biti isto....ispovedi mi se
puno te pozdravlja
Dan


                                                                        kamin(n)gs




                                                                            45.



Sažetost poe(t)z i ((k)j))e
podrazumeva sletanje jastva s kružnog puta samotranscedencije (ne)objašnjivih (ne)doumica
na - r e č

                                                                     kamin(n)gs

Нема коментара:

Постави коментар