40.
Toliko je toga trebalo obaviti u snu
da kapcima nisam dopustila da se dodirnu.
oni još uvek maštaju o odanom drugu
i mole me da ukinem zabranu
zauzvrat,
umiriće topot nervnih vlakana i
oslikati pesmu van zvezdanog vremena
kamin(n)gs
41.
bio je dan.... i nema ga više... ma
gde tražila… vršila iskopine...toga dana nema...ne... pitala sam pticu… samo je
ravnodušno pogledala i sjurila u beskrajnu tamu... guram ruku u vlastiti mozak
i izvlačim je ko sramnu zver.... dosta je pitanja...nema dana- sve je unapred
završeno... nema branka...karajona...jesenjina… mene nema...nema sunca...nema
kiše....ničag nema prazna dušo...niz staklo klize odbačene reči.... i to bih
staklo slovom polomila...i u bezdan sasula prah..ali više nema okna, nema daha,
nema želje..... umišljena pesnica kovitla nad pesmom...
koja je samu sebe zgazila do bola
kamin(n)gs
42.
Istina posmatra svet jer sebe ne
sme.
Kada bi posumnjala da je zaista ima,
srce od kristala bi se rasparčalo na asimetrične gomile šljunka.
Pojednostavimo život da bismo joj
olakšali tiho razgledanje svega što postoji i onog čega nema .... a biće ...
nadam se ... verovatno...
kamin(n)gs
43.
I šta ja imam od toga što njega/ih
više nema? On/i - ima/ju (s)pokoj i na miru piše/u. A ja.... to je duga priča….
Ako bih je sada započela, okončala
bih je kad i on/i mene. Reći ću vam ukratko -
svi su saglasni da smo besmrtni;
jednoglasno me prihvataju za člana Sinjih poeta; svake noći mi namiguju zvezdom
kada se dvoumim - tačka ili produžetak pesme.....
Najbitnije je što su mi svi
ispričali svoje tajne i time mi zakpili, već naprslu, dušu.... Ex nihilo
nihil fit... hvala momci, evo, ....verba...verba - alpha et omega
kamin(n)gs
44
zašto me se noći toliko plaše?
obilazim svaku ponaosob;
najavim se, obelodanim lice u svakom
obliku...
zašto grče nebeski svod?
volim da čitam njihove
pesme...
priznajem, nekada zavirim u
sklopljenu stranu...
ako se sa nje saceda znoj, ili suza,
(srećna što je preživela-) jutarnja rosa,
to je samo znak moje naklonosti...
pa ne boj me se, noći!
nisam ni zulum, ni priviđenje
utvarnih zvezda...
kako zakopati ratnu sekiru kada ja
oblikujem tvoje ideje, a ti ih
i dalje uvijaš u tamu?
pupčanom smo vrpcom povezani,ne-
raskidivo sjedinjeni, čemu tolika
hajka na sudbinu?
ti umireš, ja se rađam...sa time se
moraš pomiriti... nemam više dara
za promenu uloga...pokušali smo i
nismo uspeli..noći, noći...kada svanem,
ništa više neće biti
isto....ispovedi mi se
puno te pozdravlja
Dan
kamin(n)gs
45.
Sažetost poe(t)z i ((k)j))e
podrazumeva sletanje jastva s
kružnog puta samotranscedencije (ne)objašnjivih (ne)doumica
na - r e č
kamin(n)gs
Нема коментара:
Постави коментар