ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

петак, 1. фебруар 2013.

Marina Adamovic CIKLUS - PESME U PROZI 30 - 39

30.

sunce ćuti pognute glave. tavanica se šunja do oka i
spušta na kapke ono što je noćas sa njih pobeglo.
tišina obara prazninu ili se
iz nehata sudara sa sobom. nema mira,  nema.
mesec se dugo dvoumi kako da odsvira rekvijem sveloj  sunčevoj odi.
zaista sam previše neuka da bih razumela ovu dramu u dva čina. zaista,
partenone...o...ne..

kamin(n)gs

                                        
31.

čiko, nacrtaj mi ...dom
ali ja nemam magične boje
čiko, nacrtaj mi... dom
moja četkica nije tako u sebe zatvorena
čiko, nacrtaj mi dom
dobro, pitaću egziperija kako da preselim akvarel akropolja
u ram slike dimenzije života
čiko,
ti možeš i smrt...
čiko
naslikaj mi smrt
kamenu

kamin(n)gs
  

32.
.
sedim u konju i razmišljam kako izaći
s kim i kuda                                    dokle
nasuprot glavi nalazim prolaz jeste to je
idemo
privezujem misli i prebrojavam ih
joj jedna nedostaje ona koju je napao roj pobesnelih osa
praviću se da sam još u konju i urlikat i iiii do mile volje
možda ih rasteram možda samo sanjam
da pretvaraću se i to
uspavane misli sa zaštitnim faktorom
čiko nactaj mi do  do
doooom
hej jeste dobila sam oteto blago
postojbinu
uzjahaću prvu vespu (nisam ja zaostala)
par
t(ih)e
no(gu)
ne(miču  se od nje)
u inat svetu koji ne postoji

 kamin(n)gs
 33.

nešto se dešava .... greška je što među mojim usnama
klizi samo noćna tišina
pesme navlače kartonske zavese
da ne vidim svoje ime
nešto se čudno dešava
ja sebe ne nazirem – pa
jedina sam stvar od koje se ne mogu udaljiti.
sebe ću stalno doticati da bih se podsetila ko sam

uspavaću se na koricama knjige
jer je sve previše čudno

Kada se budem probudila
nece to biti ni jutro ni vece
vec samo ona svetlost u grudima
Déjà vu ab astra

kamin(n)gs
  


34
pitanje sam koje otvara vrata novom poglavlju odgovora
sa bezbroj strmohodnih značenja
svaki od njh stupa na scenu okačen o onaj prethodni
ovaj dan je prepun ideja
uzjoguni se pitanje i
ode da samo dovrši čajanku na susednoj pozornici

kamin(nn)gs


35
 ·.
ne poričem, suče, boga možda ima, ali ga svojim očima nisam videla
videla sam oblake kako probodene nebo halapljivo ždere
videla sam nežne Sunčeve zrake kako se plačno dozivaju
i usplamtalo lišće koje grana od sebe drsko odbacuje
a on
nije ni trepnuo
nije ni prstom pokazao zlo
samo je dan izdisao memlu dok je bio na pokopu
ne poričem, suče
presudi mi, ti si karma ravnodušnog groma
hajde već jednom, kazni me
pa ćemo onda raspravljati o bogu po mojim trulim vijugama

kamin(n)gs


36.

uputstvo za tumačenje pesme-
prvo je treba sekirom desetkovati svom snagom
kad te umor svlada, sedni nadomak haosa
kako nije lako ni to posmatrati
udalji se
neka vetar raščisti iverje
možeš se smejati do mile volje
i tako izazvati oluju
                                                     da presudi o raznese sve
                                      daleko od sentimenata
e tad se vrati i pogledaj
tvoja podsvest cvili da i nju 
naoružaš


kamin(n)gs
  
 37.

Iako u vidokrugu nema nikoga, uopšte se ne osećam samom….
koga bih i videla kada sam slepa…
s kime bih i pričala kada sam nema…
ko bi mi prišao kada sam prozirna…
i da vam više ne objašnjavam zašto sam Carica na Maskembalu Raja
želea bih samo da me se ne plašite ako me u podsvesti budete sreli
ja sam narcis
   pero albatrosa
      čuperak u odeći anđela

kamin(n)gs


 
 
38. 
sve ono zbog čega se ovde uvijamo u crno
druga obala zlati
a ono što nas sada čini jatom nada u odi
tamo odiše spokojnim taktom
zašto se niko ne vraća s kamerne obale
zašto
shvatićete
budite pribrani
ne priremajte se unapred
zvonik s hridi ravnomerno otkucava
i tačno u određeni sat dozove
splav
uvertire duši koja se smeši

kamin(n)gs
 
 
39

Poezija je

.. ne bih vam mogla precizno....objasniti.
iako sam se pripremala da održim predavanje na tu temu,
osećam kako mi se olovka ledi i jezde reči u bezbroj pravaca..pa, da, zima je....
kao što rekoh, poezija je....(molim za čašu žive sode)..hvala)).. poezija je
oblik jako vijugav i nikada ne znate u kom ćete ga stanju zateći
posle toliko napisanih pesama, ne znam da li ću nove objaviti u obliku inja na kapcima
ili  drveta što hoda nudeći gnezdo usnulim vrapcima
a možda se u utrobi oforme
pesme bez ikakve forme i sadržine...
možda....
ne znam, zaista,
puno sam reči htela , doživela..
sada sam pocepana sveska koja dopušta da je
poezija gužva i desetkuje
nije lako,
ali i ta vrsta mazohizma je poetska forma
sadržaj
je
kraj

kamin(n)gs


Нема коментара:

Постави коментар