Marina Adamovic - CIKLUS – BEZ SENTIMENTALNOSTI

1

Ovaj stih

Ova pesma

Zakucaće na vrata zaborava

Zatvoriće  tvoje uspomene

Da ovaj stih

Da da ova pesma

Kaže ono što osećam

I ono  što ti predosećaš

Ova pesma

Ova

Ova

2

jedne noći svanuće mi dan

jedne

samo te

nikada više

Parti zna koje i na

kom meridijanu

dan

će

(m)n

o

ć

i

preliti u sjaj

3

U jednom trenutku je

životna drama

- jedan koren

drži stablo

ko ne veruje

nek poseče vrbu

ona će plakati po ličnom scenariju

(kao i ja -  obamrla)

4

Tog dana sam izgovorila reč -

odjeknula je

- i još odjekuje

i još i još

i zauvek bi

da je nisam ponovila

.

Tako uplašena -

ona se povukla

i nešto sama sa sobom

razgovara

Uranjam i ja u sebe

- ne nalazim je

Vešto prikrivena

- tako vešto

da ne nalazim nijednu drugu

koja bi mogla ukazati na nju.

.

A kog je to dana bilo?

bilo?... bilo?... bilo?...bilo...?

5

Tako sam se unela u opis svog sentimenta

da su lekari pisali po dlanovima

prozorskom oknu

vratima toaleta

- jer nije više bilo energije u

računaru

- na kraju su sebi izjavili "sućut"

otplovili hodnicima do ludare

zabarikadirali se

i

krvlju udarili pečat

.

podnela sam žalbu

krv nije iz glavne arterije

već iz trule

prozaične bešike

.

Ars Poetica

6.

Pred vratima je ležalo

upakovano telo preminulog---

nekog

Stajala sam s druge strane i

pisala nacrte o njegovom testamen ---

tu.

Znam da je u

zadnjem poglavlju

bilo ono što mi je

lično dobacio-

okončajte sa mnom brzo

a delite prizemno iskust

vo

.

monotonost

or

praznina

Nekad Svoj Ne- Ičiji

7

Ljudi

sa

da

i

ni

kada

više

- nežna tama

-sivo-pepeljasta

-dokaz da i kosmos

ni

je / ne

pogrešiv

8

Vetrovita ponoć zakuca

plaho

(93, hitno! čitam Karajona!)

Zjape vrata

u

odsjaj ključa

koji viri u

moju intimu

Ne otvaraj nikom -

reče mrtvac

i

pomilova ova

čudno

sjajna oka