Marina Adamović : Marina Adamovic - CIKLUS

TOG DANA

Tog dana
rascepani je oblak
gromovima krpio
rane ali
Sunce ga je razaralo

bez prestanka

oblak je zapomagao pred
njegovom lepotom
- ljubeći mu zrake
- prinoseći prah bisera
avaj
Sunce je vladar nadzemnog sveta
za tren je san
svilenog oblaka
rasuo kroz jesen
te mrvice očaja padale su
na modro lišće
taložile se i postajale
senovit prekrivač tuge
tog dana
oblaka više nije bilo
obezglavljenim nebom

vladar je otišao u drugi zenit bez
pozdrava…

1

kažu - jedi

jedem

kažu - pij

pijem

i izbacim sve

iz sebe

jer će opet

jedi - pij - jedi - pij
-
život je bez milosti
moram i ja

2.
šapat ili muve
sunčanica jeza
oni hodaju
praznim se glavama dotiču
o
da
i raspliću zgrčene prste
u obliku saučešća
a ljupko sam zapretila
moja smrt je samo moja
život sam delila na tone
prah i pepeo zaostavštine
ne dam
Sunce - smiluj se i spali
Meseče - pokop je na tebi
samoća pacovi
i
OM

jednom rukom pridržavam drugu
ili drugom dobacujem prvu
to je odluka nad odlukama
mada - same će izabrati
na meni je da odbrojavam
i sledim nijense ambisa
živote - živote
sam si nastao
a ti - smrti
po dogovoru
- koga s kime
saznaću lično

.
znala sam kako će početi dan
kao i noć
razume se
da capo al fine ...da capo...
ničega se ne plašim
ni bubnjeva
ni pada scenskih zavesa
sve je kao i nekada
samo - to me jedino plaši
-
odsustvo straha je uvertira
za operu O

Beskraju SMRTI

.
inala sam 5
ona tu – oko...
plakale smo obe
svaka iz svog – sasvim istog
razloga
dobila sam medu
da ne bih mislila na
nju
koja mi je kapala
s neba
kasnije sam bivala starija
a
smrti su bile
iste
iskreno govoreći
čupala sam kožu
skakala u grob
naizgled nevidljivih
-
zadnji put
pomislila sam -
znam da je u kući lom
poludeću od nereda
ostaću u ludnici
počistite posle pogreba
sorry, Father, it is late
vratiću se bez otpusne
tebe
nje
i mede

ja sam takva kakva sam
možda ne - baš
čini mi se
i da mi se ne čini
a kakva bih - inače
unikatni oblik

preslikane jame mozga
utvrdiću čije
ma - rekla bih -

ihhh

slučaj kao slučaj
izabrao je glupost
ne verujem u slučajnost
ali u namerno izabrani slučaj
morala bih
verovatno
slučajno vraćenu nameru
verovatno bih primila
ali ja
uopšte
nameru
nisam
imala
bila sam glupa
i ostala
evo
priznajem
namerno se ne potpisujem k....

ni ovog jutra nije popila tablete
Zemlja se vrti
zvezde vire kroz oblake
ali ona
nije popila tablete
usta je zatvorila
zatvorila sam prozore
samoća je potvrda
da nešto postoji
škripa kovčega
ili kosti u rasulu
nije bitno
ni ovog jutra
nisam pri sebi
postoji i više nepoznatih
(van ove jednačine)
koje mi se smeju
kao nagrađenoj u takmičenju iz matiša

jeste jeste
prihvatam vašu nedostojnu
odrednicu
- tužna sam
pa šta?
bili biste ubeđeni da ste u pravu
i kada ne bih potvrdila
tako je jednostavnije i
dirljivije
o
ona je tužna
rekla sam svoje
oblačim dronjke
i izigravam najtužniju tugu u bari
padam u nju
s
magnumom
zakočenim greškom ali
padam od straha
i mutim blato mastilom
otkočenih vijuga

- greškom

sećam se
bilo je prijatno letnje jutro
uživala sam u sebi
kao zvezda koja preživi zvezdotres
zagledala sam se u psa
spuštene glave - uzdignutog repa
izoštrenog njuha koji ga je vodio
duž mog satanskog vidika
legao je kraj nečijeg groba i cvileo
pokupih pogled i zapitah se
da li mi nešto predskazuje
a ko će njušeći prošlost
stići do njegovog leša?

ko?

nisam ni sanjala
da ću u snu videti
nebo
i sebe na njemu
evo mene
evo neba
dakle
zaista sanjam
zaista

objašnjavali su da se lik čoveka
preslikava i u vodi
kako svoj nikada nisam videla
sedim kraj reke i čekam
pojavim se na tren i nestanem
stalno menjam boje tena
znam da sam nekima čudna
ali jesam to i šta ću
evo me opet
razgledavam

-
najistaknutiji mi je osmeh
veoma bledih usana
sada se izdvajaju oči
trepavice kô iskrice
svanuće skoro
a nikako da sagledam sve
evo i oblaka
prekrio me i sačuvao za sê
možda će Sunce izglanca
ti ogledalo
a možda će - ipak - odati tajnu
lik čoveka živi u srcu
a za to - već - treba
skočiti u
bunar

možda za dan
ili za 30
- godinu
ili deceniju
ali za vek -
sigurno
ovde će biti sećanje na stopu
slepljeno za
zvezdu
koja će hodati svojim putem
-
samo
upamti -
sa sobom u sebi

pamti

da li se život drži ijednog pravila
ne
osim da ode
kad mu je volja
ja se strogo oslanjam na to
radim šta hoću
a volja mi je da od tog ne odustanem

poezijo

15
.
rodio se 1800 i neke
umro je 1900 te i te
rodila sam se 1900 i neke
a postojim 2000 i ko bi znao
u čemu je poenta
mesec njegovog rođenja
isti je kao i mesec moga
a dan njegove smrti
podudara se s danom mog prvog plača
200 godina teturaju vijuge
njegove i moje
i promišljaju
šta nas to veže
zašto su nam pesme na istu temu
nešto gori i truli
njegova urna
ili
komora moga srca
odsutna kao stari olinjali snovi

nebo je na odstojanju
širokom
dubokom
tamnom
čini mi se
ne
čulo me ne vara
nešto se bitno prelama
između
sada
i
ovog trena
o listu visi nedomica
zbaciti mrava
ili uvući u koren za navek
da
puče oblak
mrak je tamnicaza mrvu kore stvrdnute zemlje
daću vam kap presahle krvi
za zadnju strofu
ili poemu

kamin(n)gs

ne mogu da verujem
ne verujem
ne mogu
a ko bi
nema me
ne
i milosti
pre
ma
ži
vo
TU

da li se ispuni poslednja želja
ili je treba pokopati na vreme
da li se zna trenutak pokopa
mogle bismo se naći u čuđenju
još puno toga mi je važno
ali ni to ne znam smem li reći
ako izgovorim najbitnije
i mrak proceni da je u pitanju želja
kako ću znati na čemu sam
kasnim ili ih je on već pokopao
pametna nisam
ili ja nisam ja

- uopšte

četrdeset je godina bolovao
i bio ubeđen da će umreti od tog
jednog dana su javili
nesreća na ulici - pregažen je -on
sudbina je svojevrsna kolotečina
do đavola san i maštanja
kad je presudno
nakazno ponašanje
ja
poklonik
Gaotaminog razmišljanja
nikada neću biti
TO
samo
nešto - mea culpa est
s
i
d
a
r
t
a

.
rodio se...godine
zavšio Filološki fax... radio kao klošar
u
školi....knjiga izabranih pesama trebalo je
( ali nije )
biti objavljena zbog obožavalaca reči mnogostrukog značenja
zbog očekivane e.... krize
seli se pešice
na sever ...kontinenta; planete
voleo je pivo i pogled u zvezde
zbog slabe cirkulacije
nije sprečio
skok kažiprsta na
okidač Magnuma 44
umro je...prirodnom smrću
ludog pesnika zaljubljenog u
tebe
nedokučiva tajno nad tajnama

.
21
.
i u ludnici su navodili
kako sam lepa - zanimljiva
napustila sam njih
kao i obrazovanje
nisam napustila samo
ludaka
koji nije video ništa
na meni
ne pitam se zašto
mnogo sam zrelija
i ciljam u metu
-
okidam

.
22
.
zamislite da se vraćate
sa sahrane
ne okrećite glavu
nije rad
ostavite me samu
prokislu
zavejanu
ali..ali...ali
opuštenu i zagle
danu
u sebe
-
e
red je

.
23
.
udahnem
-
u predahu
napišem
pesmu
inspirisanu
iz
da
hom
-
s podnaslovom
Fuck yourself, my life

.
24
.
nosio je leptir-mašnu
izglancane cipele
maštao o ...
dvorcu duša
koje
kapi kiše kažu
oprostite
ne tu-dole-samo-više-pa u dalj
-
otmeno je zgužvao
zadnje misli
u
nužniku
-
sad se smeje nadgrobnoj
tu je pala zadnja nužda
bez parfema
bez - per si

.
25
.
ne znam šta ću
nešto bih morala
samo - šta
razmisliću
ako i ne smislim
nešto će postati
ja
ili ona druga
sve u svemu
ma kako dug da je
ovaj monolog
- zanemeću - jednom
evo
ćutim
trava raste
kiša pada
-
ja trulim

.
26
.
rano je svanulo ili je to bila munja
dovoljno umnožena i dovoljno prisebna
Malpomenu nije niko budio
mada je pacov grebao njenu masku i koturni
-
videla sam mač i još uvek pratim mogući napad
šta ako iznenada skoči?
šta ako postanem njena n-ta žrtva?
ništa
uzvratiću filozofskom temom
- ja sam univerzalni poeta -a ti?
- ja sam ti - glupane
- molim? dakle.... sa mačem šta ćemo ?

- naoštri i ćuti!
-
od kada sam nêma ? ... od tada ...odavnina
da da da

.
27
.
baš mi je drago što se
početak i kraj mog života
ne poklapa s krajem i po
četkom ova 2 veka
e
b
a
š
tako ću ostati nepoznata čituljama
praznoverju i budi-vrag-s-nama
-
a nastaviću s poezijom - om
i to mi je drago - zapravo
to mi je najdraže - ne lezi ovde
pitomi vraže - postani soko!
u ruci strela
u oku tama
svetiće se avet
avetima

.
28
.
pretvaram se - ja to ne znam
( ne znam, stvarno!)
zašto sam se vratila ...
odakle i gde?
e, to mi je nepoznato
kunem se
ja se kunem?
prvi put izgovaram tako nešto -
a to u šta se
kao
kunem - pitanje je
- postoji li il' ga smišljam
zamisliću ono doba - ne, ne, ne smem
ja sam stvarna - ovde - sada
to nekada -
majko,
u grob primi sećanja
nećeš?
vraćaš?
otkud - gde?
-
od tebe sam to i očekivala
nisam - lažem
opet se pretvaram jer to JESAM
nema mi druge -
biću poeta

.
29

bilo je to najlepše jutro
sunce je bilo zlatni medaljon
i što bih vam dalje nabrajala
bilo je to, to, to i tačka
zaboraviću sve navedeno
zaboraviću njihovo značenje
zaboraviću da sam - alga
ne
-
alga je naga i slobodna
bez pamćenja -
puna je
sočnih tragova

.
30

jednom rečju ja bih opisala sve
kad biste je čuli
oči bi vam postala 2 izbočena grotla
grlom bi vam uzleteo vulkan psihoanalize
čulo sluha bi udarilo gong
-
zato se uzdržavam i radim kao vo
delim sintagme na bezbrojne poštapalice
posle svake razmatr
am njeno
neumit
no dejstvo
ako ste pribrani
dodajem ih još
-
dragi moji prikani -
smrtna sam kô i svi
neću moći da izbegnem
opis jednom rečju
ne palite sveće
ne palite kremenje
umirite srca
-
iz-dah-nu-ću
OM

.
31
jednog septembarskoh popodneva
naravno
možda i dan uoči
ili cele nedelje
nije važno
možda i godine pre tog popodneva
neće me biti više
ali
sunce će obeležiti
tačno
kamen gde sam upoznala Partenona
i gde je prihvatio da postane
srž moje bîti
*
o, Parti
tada ću i ja tvoje
odo radosti na
trećoj Sunčevoj planeti

.
32

od ranog jutra - takoreći od svanuća
a možda i sat pre - nisam najsigurnija
desilo se nešto - dalekometno
slabo čujno ali vrlo opsadno
e
zbog toga ne napuštam ovu ćeliju
osim ako to nešto ne stigne do nje -
izvrši prodor i opkoli me
već razmišljam - šta preduzeti
evo tonem u promišljanje
zaista - nije mi do šale
bacam pogled s prozorčića -
strašno! masa crnih kišobrana
da ne pričam o mravu -
pokušava isploviti iz kapi na simsu
neka mu je laka bara
a bari kanalizacija
ima li nade da stane kiša ?
.
jeseni - boli me glava od dirljivih opisa
tvojih lepota
kojih? kojih? ne znaš ništa
- osim plača
bez povoda

.
33

ptica je biće ex definitione
kao i pauk, mrav, dinosaursus
čovek je biće kao i ostala
ex definitione bića
postajem nebiće
jer čuh da nisam ptica
a letim
kružim
ne diram
pauka
nije biće ko napada svoje
samo u odbrani
izričito
mrav mi je u vidnom krugu
i morala sam
mada ne bih
spustiti kljun
i vratiti ga u nebića
eto
i to je sudbina
sada smo nebića oboje
da
zaboravih
i dinosaurus je
ex definitione nebiće
dakle
svi leševi postaju -
što za života ni sanjali nisu da će večno biti -
laka im ars poetica -
la-la-la-ars

.
34
pričao je danima o nedavnom povratku
pitala sam
- odakle -
nastavljao bi po svome
- znaš -
ubeđivao me je
- tako je lepo biti gladan i bos
i mentalno nesavršen -
mislila sam, ruga mi se
ali, ne;
jedne noći
doneo je buket ruža
- veaćam se odakle sam došao
drago mi što sam te upoznao
stavi ovaj buket u vazu
i pročitaj pesmu na listovima
smrt je blaženstvo
u poređenju sa životom -
*
bacila sam garderobu
bocu vina i haringe;
grlila sam tastaturu
i kucala mu poeziju
.
da
i ja njemu zasadih
par lala za dar (tu ću okačiti
ars)

.
37
puno toga je u meni
i poda mnom
i
na meni
o tome ne bih baš
detaljno
i ovo je
o - previše
kog bi vraga snob radio
s preimućstvom svih stonoga
kad i svoje dve korisri
za
šut ... aut

.
38
kuća bez prozora
bez vrata
i dimnjaka
čovek bez glasa
pogleda
i dodira
istorija ne zna
da postoji i
pra-priča
-
otvorite kavez
mrtva ptica je
u grudima

.
39
čupam
palim
zatrpavam
krenem dalje
osvrnem se
korov niče bez prestanka
da mi je ovog ludila
i vremena
njegovog sađenja
od problema
i mene u njima
ni semena ne bi bilo
žao mi je
žao
neizmerno

.
40
on ruši gradeći
ja gradim rušeći
olupine sa svih strana
oreol mi pade
s neba
pa u humku

Mladen Gvero / Reči kami(n)gs-a zbijene su čvrsto u jezgro prolaznosti i večnosti, istovrmeno. U ćutanju u beskrajnu raspravu vode, da bi se izlazna formula javila u nemoći, ili kroz piruetu brzine svetlosti vratile i slile u aksiom već izrečenog kami(n)gs-a. Sve u ćutnju potpomognutom tišinom ili tihom, veoma tihom, blagotvornom muzikom, npr. Klajdermana…