RTS1 DNEVNIK

RTS1 DNEVNIK
SVE ZA DECU

недеља, 03. фебруар 2013.

Marina Adamovic - CIKLUS – JANUAR 2013. (31-61)

31

zvezda sja
iza -
ispred
oblaka
imam prolaz
kroz magline
imam koplje
imam svrdlo
skinite mi povez
s čela
nisam rop - ki - nja
samo meta - ustrelite
probodeno
šiknuće vam neboplav
treće oko već je tamo
čeka znak  
uzvra -
ti -
će
vrlo bolno
ako me
ne uništite
ovog trena -
čekam rafal
kamin(n)gs
.
32
Rič Br.
mleo je kafu sa Bodlerom /
sahranjivao mrave u kutijici od šibica /
i
ubio se pucnjem iz Magnuma 44 /
nađen je u stanu nekoliko dana
nakon
Rič, zavidim ti
zavidim ti
kako si mogao
reci?
patim za čovekom koga skakavci jedu
ili
koga spali grom iz poetskog neba
ali kada on
sam
iscepa stranu svog objektivno
nakaznog
postojanja-nepostojanja
srećna sam!
Rič
ni u snu mi nisi objasnio kako...a
- kremirali smo i sećanja na uginule vrapce
- sadili i cveće duž one druge dugine aleje
i
ostala sam sama
/ kao i prilikom svoje pogibije osamdeset i neke /
Rič
Br - ojim do t-r-i
navlačim tvoju masku
reci mi !!!
kamin(n)gs
.
33
jasno je da je čvrsto stezala
papir
koji su našli na grančici iznad
tela
bestidna imitacija rukopisa tipki
bila je - ipak - od presudnog značaja
"živela sam sama - prisustvo probuđenih ne
koristite za moju biografiju
nisam imala ništa - do - nekoliko knjiga
kompa i farmerice iz 82.
da - ni prijateljâ - osim nekoliko
"mučenika etimologije"
odričem se reči koje je razneo vetar
ne odričem se onih koje su ostale da umire srce
njih ističem
i uzdižem ih
slava im i hvala -
ubediše ga  da će odahnuti
bez potrebe za posledičnim udahom"
na poleđini papira
bila je precrtana pesma
i neprecrtani potpis
Nepoznata Životu
kamin(n)gs
.
34
za života samo učim
kako je biti
mr-tav
u-čim
nema re-či
ni misli ne-ma
samo bola
- još nisam savladala sve
ipak će ona
mene
eh
- sentenca
ko
la
te
ral
ne logike
kamin(n)gs
.
35
ptić sleće
umorno
pokislo
mislim
grana puče
prastara
prevlažna
mislim
kapke sklapam
naborane
natopljene
mislim
padam i ja
tamo gde mi je sleteo
dah
nisam ptić
nisam grana
osim / možda / recimo
kamin(n)gs
.
36
život se ne želi
on se
jednostavno
desi
ko me je pitao
hoću li ga ?
crv?
ko me je pitao
prihvatam li?
trava?
niko me nije ni načinio živom
nijedno jaje nema ukus srca
pa
otkud onda ja
iznebuha
zadešena?
nepostojeća u ličnom postojanju
odričem se odgovornosti
što ću smrti gledati u oči
i ponoviti joj što sam i životu
a jaja, crvići i trava
neka budu ili ne budu
to što nisu ni pomislili da su
- možda, ipak, ne
- ništa ili šta - Parmenide
kamin(n)gs
.
37
imala sam oči
kamenčić s Akropolja
imala sam usne
školjčicu sa hrama
imala sam srce
širine Partenona
a ko mi je zdrobio
Atinu - A-t-i-n-u
Partenonov dar
carici života
bolje je da ćuti
samo neka ćuti
samo
neka-ne-ka...
-
ja-sam-prah-i-otrov-
oči-usne-srce
hu
kamin(n)gs
.
38
pričamo danima o nebitim stvarima
o nečemu se mora - ubeđuje me
godinama ćutim i nije mi lako
ali kad on kaže - prihvatam- pa šta?
oblaže grlo - teši glasne žice
ja nastavljam solo - mora se i to
rekao je "predahni" znala sam zbog čega!
iz nepoznatih razloga - postala sam duo
Kamin(n)gs
.
38
nema pomoći
nema
meni?
vama?
ko sam ja?
ko ste vi?
orostite -
s kim ja to pričam
zaista?
- ni toga nema?
i na kraju -
pa - kraja nema?
kamin(n)gs
.
40
pobeći od kuće
nije znak
neodgovornosti?
nije,  ptico
znam
i ti stalno
odlaziš negde
a ptići cvile...
znam i to
- ti se vraćaš
da bi - zatim
odbegla opet
i ja sam nestala
- po običaju...
majka je plakala
a ja - na svoje iznenađenje
*
što sam se vratila
zašto nisam ostala
u sebi
bilo je mesta i izazova
e
zato 
ne snalazim se
na
slobodi
kamin(n)gs
.
41
sve bih učinila kada bih znala
do čega mu je zaista
- obletela bih planetu
- zatim se spustila u
njenu utrobu
- prinela mu
dar od srca
sve bih učinila
kada bi rakao
"ja bih"   "molim"
i
najzad
prihvatio
poljubac
smrti
.
sve!
...samo kad bih   ja bila poljubljena
makar tren  nakon
tren...tren...tren
- vampir bih postala
kada bi me on spustio
u  čamac
za
raj
kamin(n)gs
.
42
sada se prisećam
onako
polako
veđe su mi tahikardične
da
prisećam se kako su me milovali
susedi
rođaci
slučajni prolaznici
- bila sam mala
i plava
zelenooka
i povučena
Mesečeva drugarica
o Zemljanima nisam znala dovoljno
ne - dovoljno - uopšte ih nisam poznavala
gledala sam kroz njih zbog zraka iz zeničnog centra
sada se prisećam
govorili su "ima nečega
u njoj" ima... mislila sam..ima
- ne znate šta?
ne?
hiljadu kljova vaših božanskih osmeha
pokidane kože i osećanja
još uvek tumaram -
ne ulicama
o,
ne!
ni poljima, ni šumama, ni stanovima.....
svodovima letim
-
sećam se
dana
kada shvatih
- ja sam zaista  kometa!
- razneo me pakao i grom
tako je naredila  planeta - 50 svetlosnih godina daleka
kamin(n)gs
.
43
zapitaj sebe jesi li čovek
pa zastani
noć je puna nemuštog
razumevanja
ako ne čuješ lahor odgovora
razmisli dobro
možda si pitanje postavio
pogrešnom stvoru
a možda je po sredi
nešto izuzetno
ili noći nema ili u njoj
samo vrabac drema
a ti
ako jesi čovek
bićeš
zabrinuto
krilo vrapca
u iščekivanju
odgovora
kamin(n)gs
.
44
u svakom uglu
senka
a između njih
previše
razgovaraju
šapuću
zaobilaze me
i dotiču
zračak nečega
postoji (čega? čega?)
i on mi se
prikrada
na tren zastane
i otkine mi trepavicu
-
a
mravi
žive daleko
ili hodaju tako tiho
da bi senke
jasnije
is-pisale
in memoriam
-
kome? kome?
stalno mislim -
kome? ko?
ne, ne ja - vrišti moja
senka
kamin(n)gs
.
45
šta sam sve imala u glavi
od dana kad sam počela da
čitam, pišem i zaobilazim
ružnoću!
ne znam .. ne znam.. zaista..
jednog dana
u 3. osnovne
pozvala me je učiteljica
"Ma, ponesi vežbanku iz srpskog"
- joj, kolika je nastavnička kancelarija!
"e, tako..
stani ovde i pročitaj svima"
drhtala sam kao rep miša
(koji je BAŠ protrčao ispod prozora -
bilo je to doba jednostavne
arhitekture - i po objektima od "značaja")
tresla sam se - šta sam zgrešila?
da li se sme pisati bez kitnjastih
poređenja?
da li sam previše tajni odala?
čitala sam
a nisam ni pratila sebe..
šta ako se onesvestim?
(otac mi je radio u Hitnoj
i stalno pričao o sličnim
dešavanjima...)
opet mi je miš odvukao pažnju...
hvala mu -
ipak -
videla sam neke kako brišu oči
a nas dvoje - tresli smo se skupa
-
šta sam sve imala u glavi
kad su tiho progovorili "ohhhh, Ma..."?
(ne znam, tata,
ali ...
5+
bilo je
u zagradi)
kamin(n)gs
.
46
jedan bubreg
bulbus oculi
noge - ne -
one su već magnus culpa
još par  nipošto mi neophodnih
detalja iz
trbuha -
prodajem!
jedan
dva
tri
gong!
-
hej!
upiši godinu, momak
novac ti je ...
uhh
zaboravila sam broj računa
- otkopaj mi nadlanicu i
oljušti priznanicu
ne!
epitaf je lapsus linguae
zakopaj ga
malo dublje
još
i još
i još
nasledniče
moj
kamin(n)gs
.
47
odbrojavaš sate
minute
i
trenutak stiže na scenu
okrećeš se prema prozoru
shvataš da i njemu
isto kô i tebi
ne odgovara
jutro
a i jutru nešto ne odgovara
odbrojava zrake i baca ih u
tamu
tvojih
razočaranja
-
evolucija posmatra nezainteresovano -
šta ako i njoj nešto ne bude po volji?
ništa ... ništa...
a
univerzumu?
dosta više!....ništa...
kamin(n)gs
.
48
nije lako biti pesnik
nije
nabrojaću 1000 razloga
da bih to i pojasnila
ne previše detaljno
ne
ni previše disonantno
ni obojeno frazama
narcisoidâ
taj broj razloga
može stati i u jednu reč
može
ali
ipak se odlučujem za par stihova
---
nije lako biti pesnik
- kad ne piše, on je grobar svojoj opsesiji
egzekutor
oroz
leš
nije lako
osećam i odbijam da
saosećam
eto
kamin(n)gs
.
49
sedela sam na travi
potvrđujem -
lepo je s uživanjem
sedeti na travi
posmatrala sam kako
nežno i skladno leluja
tu i tamo
pokoji mrav
protrčao bi i nestao
zatim par
pa kolona ovih mnogonožaca
lepo je za života
sedeti NA travi
ali
videti toliko mrava
toliko!
zapazila sam
da nose
neidentifikovanu  
pogrebnu Spremu
-
sedeću još katkad
- nadam se -
NA travi
kamin(n)gs
.
50
sunce - zasjalo
list - opao
nešto se strašno zbivalo
tada
.
cvet je uveo
ptica klonula
ja - poletela - da  
i          pala
nikada slično
       ne osetih
 tako
prvi put
onda
i nikada - oh!
pa kako bih kad sam
nestala za tren
s mesta
 ličnog
dešavanja
(čitate citat iz podgrobne zbirke
ne sumnjam
u to
nikako!o!)
kamin(n)gs



51

otvaram usta i prinosim šolju  -  da
ne - trebalo je obrnuto
prineti šolju
otvoriti usta
ali -
čemu služi šolja?
a usta ?
i
šta sam, zapravo, htela da pokažem?
kako sam savladala tehniku preživljavanja?
ili
stil osoba svoga pola? (dakle - polovična -OK)
znam samo da su mi ruke u krvi 

čaja nema ili je krv  
čaj najpozitivnijeg dejstva?
možda
-
zabeležiću ovo
lagano tumačiti
dok mi neko ne objasni
( u magličastom toku eritrocita )
šta je to
zapis?
čovek?





toliko toliko hvala na svemu
na drugoj sam strani
vremena 

kamin(n)gs



52
deko
zakasniću
nosim svesku drugarici!
znoj je bio ulje mog motora
skočila sam
zagrlila
Mitu
odahnula
i
potrčala
deki
toliko
-
znam pravila kućnog vaspitanja
ključaonicu kroz koju sam virila
dok  kažnjenik - nasrtnik na sestru
ne osvane i pozove vratara
-
tada bih izašla
sećala se
svega i ničega
nečega i toga
onog
i
ovoga
-
dok nisam proglašena
za Vukovca -
psovala sam sve - od pupčane vrpce do omčastog boga
hvala!
najzad mogah to
i mrzeti
i šutirati odsečene glave i plivati barama od krvi
i
rodoti
s
i
n
a
izvini
sine
morala sam da bih ugledala
tvoje tužne oči
da bih nekog zagrlila stvarno
-
(nisam znala da ćeš ličiti na mene)
toliko
sine
to
li
ko
a ko izmisli život van života?
ko?
kami(n)gs
.
53

 odnela sam sat na popravku 
“ ne može se popraviti
sat “
rekli su mi
“ vi ga ne možete
ili
on se ne dâ ?”
pitala sam
“ne može se popraviti
sat “
nije bilo kraja očajanju
mome – mislim
kada me je probudilo zvono
odnela sam sat
i potvrdila
“ on se  popraviti dâ“
“ ne može se popraviti
sat “
ponavljali su
i klanjali se u rimu zvona
- nema mu spasa
tek se raduje
što je
odigrao svoje
a zvuk uspomena je neopisivo radovanje “
Omnia Mea Mecum Porto
i
i lepim parolu
“ sat je na popravci – tišina
molim“
kamin(n)gs
.
54
gledaju me
prilaze
govore mi
dosta
 moja je pojava
bez vidnih granica
da nije tako
znala bih ko i zašto
upire u moje
(dva puta -
MOJE )
postojanje
nosim u njemu (da!
da! da!) osobenu individuu
......................................
da toga nema -
ni mene  ne bi
.
nema me
e -
o tome sam
govorila

kamin(n)gs
.
55
više i ne pitam
ono što sam želela da
znam
samo se nadam -
stvarno sam
nevidljiva?
bar toliko
kao i
želja da budem primećena


godinama
udah
iscrtava zenit
probošću i balon    TU
videće se se
skrama
a
sadržaj
ne
.
gotovo je - gotovo - ovo
kamin(n)gs
.
56
smejem se
pričam
i milujem psa 
bacim pogled na
ogledalo
(mada to - priznajem- vrlo retko
tako retko
da
jedva nađoh
zid
s natpisom -
prodato)
ogledalo me sakuplja
upija
i kroz naprsline
šalje paučinu
okačenu o trepavice
uglove usana
i rep izgubljenog psa
.
upamtiću mesto ogledala
upamtiću da ga nema
da
to
ću
- pomrčino
kamin(n)gs
.
57
znam pesmu o trnu
znam pesmu o ruži
i zgaženom psiću
i zgaženoj mački
to što sam zgažena trnovita ruža
ne podseća me
uopšte
na
opis
ludaka
rado bih mjauknula
kevnula
stavila cvet kao
epitaf
ali
ko će verovati zatrpanoj šapi
da kopa humku svom
pesniku
niko
baš
niko
kamin(n)gs
.
58

ova vena  je
oblak
ja sam
zamišljena
munja
munja ne razmišlja
munja nije obdarena za to
nisam ni ja
do-volj-no
.
bacam grom
.
ptice mašu krilima
mašem i ja
njima
o
tvo
renim
ustima
.
nema više oblaka
eto
kamin(n)gs
.
59
prvo sam osetila kako mi je
mrak
u očima
zatim je počelo
tiho
svitanje
i najednom
svetlost - nepojmiva
i?
šta sam videla?
šta?
apsolutno
ništa -
nisam znala da sam miš
najsleplji
- tamo moja
kamin(n)gs
.
60

nije sudbina tako sudbonosna
ona je presuda svojoj oporosti
toliko gluposti zgurati u biti
i samleti za urnu
na
ne biti
a šta ja znam
mogao bi samo zgubidan
koji se trese nad svojom slavom
ne primećujući da iz njega
praši
davno pripremljeno
"ne verujem
mada
znam"
kamin(n)gs
.
61
ovo nije dan
koji sam mislila da jeste
ovo nije reč
koju sam izgovorila
ovo nije ništa
prema onom što bi bilo
da sam načisto
šta ja to radim
kad ne radim
ništa
.
pa....
do đavola
i anđeli  ćute
nisu ono što su
ili - su
ali - šta?
ovog sam dana  van tuđih nedoumica
kamin(n)gs

Нема коментара:

Постави коментар