ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

субота, 02. фебруар 2013.

Marina Adamovic Ciklus - Kapric II

br. 35

Živim u ćeliji po imenu - dom
Čuvar  ćelije je jako pristojan
ništa ne pita
ništa ne zamera
ne lupa o vrata kao rukovodeći
on je nešto poput okačene slike
možete ga gledati
ali i ne morate
godinama visi i obavlja dužnost
ja sam slobodna zatočenica praznine
mogu vrištati do mile volje
on će slušati i upijati eho
toliko je učtiv
da me i ne pita
zašto prljam pod venskom
kada bih mogla i arterijskom
krvlju to da činim

kamin(n)gs

br. 36

Opet opet opet
ne - opet -
iznova
od tada do ma kada
makadam će postati bulevar
a varate se ako ne primećujete
aveniju
i južno i severno
kockica do kocke
lupetam svašta da prikrijem
kako je bajata ta promena istog
tog i tog datuma
rodila se poeta
e ta
baš ta
sa rukama sklopljenih ka bogu
o gubite promišljenost
ostalala je nerođena neverna i užegla
korica nedopečenog izraza o vrisku
iskušenje je već sletelo u ambis
a
nje
nema
e
ma
nema
ma
opet
opet
opet
i iznova
ludilo bez konca
avenijom hoda praistorijsko inje
kamin(n)gs
br. 37
Ovo je kraj nade i početak rasta divlje zelenkade . Popij me cvete, bar ću olistati

kamin(n)gs

br. 38

30 godina puta 360 i nešto dana
neprestano razgovaramo... upitni pogled, obamrli pogledi
kapci se stežu u pesnice
onda se dvoume
vraćaju poglede
i odlaze na spavanje. Usred noći
osete pogled iznad obrva,
odgurnu kapke
dotaknu misao
i vlažno se spoje sa zenicama..
Nema sna, ničega nema...
toliko priče, a sve je isto
kao i pre početka duge nesanice.
Jedino što se izmenilo
bila je muklost upitnih pogleda
Nova era onih tečnih
ili duboko u sebe uvučenih
značila je da
više nema čula sluha
koji bi razumeo i ma kakao objasnio
dosadu
sedih godina

kamin(n)gs

br. 39

Na jednom oknu leprša kosa
na drugom su ruke prepune dlaka
prilazi i udaljava se ponoćna magla
a dole ispod barikade uzdiše sreća
bubašvabe i mravi
čekaju svanuće
nešto će poteći u vidu hrane
glava se ne usuđuje da odgovori
a ipak
ipak
sirene
dobacuju
ko je veran
ma ko ima nade
Sunce izgovara sasvim jasno
zbogom
Godine se skupiše u urnu 
kamin(n)gs
br.40 
Zaljubljeni
stojimo u paru
čvrsto povezani
bičem sudbine
moj ambis
i
ja
hajde , smrti
stegni omču
još
jače
još
jo
o
ššš 

kamin(n)gs

br.41

Prvo leva, zatim desna
prednja, stražnja,
ugaona
svojom voljom prigušena
u nemoj povorci svojih
očajanja
dubokim svodom
hoda
sićušna
najtanja
životnim mačem
raskomadana
jedina
preostala
bezimena
kišnim muljem
praiskonskih
suza
oblivena
molitva
za
kraj

kamin(n)gs

br.43

Nad svakom željom
epitaf
u svakom epitafu - oda
hor je posvećen
smrti    i    tragičnoj muzi
Još koliko pitanja bez ijednog slova
kolko pogleda od blata?
Mnome caruje  Melpomena
imam krunu od čempresa
Daj
ne pitajte otkud Zevs
igra u ritmu veseloga poja
božanski sam otirač
šizofrene arije
a mač hoda i diriguje 

kamin(n)gs

br.44

Ovo je moje oko
Ovo je drugo
Ovo su
valjda
 usta
Šetam obrazima
ali
gde su mi ruke i osećaji?
Rominja kiša
ili
nešto čudno prašti ni od kuda
Gde mi je srce?
Ako pokisne
kako ću otkriti ko sam?
Čudim se filozofima
umiru bez odgovora 
a
urna im je pitanje
 

kamin(n)gs

br.45

Svet je u ramu sinegdohe
kao kap
znoja
krvi
suze
u
porama
ove
kože
Objavljujem rat metafori
i pozivam u pomoć
apstrakciju apsurda
Sada mi je lakše
osećam
A vi?
Ako to ne osetite
kog sam se vraga uopšte rodila 
i
zašto još uvek visim obešena u eonu?
U!? 

kamin(n)gs

 br.46

Promocija zbirke pesama
na plakatu
u salu ulaze
- znatiželjni
- pobegli od dnevne žege
- pozvani
i tako redom bez reda
svečano stolu prilazi poeta
dvoje-troje iz zadruge
"dobo veče, hvala na...tome i onome"
tišina
pesnik ustaje s kesom punom zbirki
deli ih svakome ponaosob
vraća se, seda i oslanja glavu o sto
tišinu nema ko da cepa
"evo, ja ću!"
javi se list iz zadnjeg reda
nemi aplauzi se razleže
a za njim gromko šuštanje stranica
- jedan od prisutnih zaleprša veđom
- drugi obrisa naprslo oko
- treći zevnu, promeškolji se
- četvrti stavi jače naočari
- petoga nema- oteče ispod stolica iza sebe
i
da ne objašnjavam preopširno
pesnik diže čelo sa preskanim stihom
"Hvala...hvala...
poezija je stvar ličnog doživljaja metamorfoze
jezika i ćutnje
zabranjujem, (čujete li?) recitovanje!!!"

kamin(n)gs

br.47

Moj roman je na pedesetom poglavlju
Boli me glava, neka sačeka...
U uvodu je podvučena vrpca
pupčana i sa gudala
Sledi prvo poglavlje -
nemoo ili nedorečeno, ali šta ću, nisam ja od sutra
U drugom je..e...nešto sasvim drugo
- vrane nadleću nad glavnim likom
kljucaju ga i uče kako da upotrebi plućna krila
Gospodo, treću glavu bih zaboravila
ali ona se još valja između sunovrata i očaja
U četvrtoj  je, da,da - preživeli junak
(normalno je da se tek na kraju može i njegov naslutiti)
peto, šesto, sedmo..
uh..boli me glava
Neštampana knjiga je sklona vlaženju -
bez ikakvog razloga (evo rime!) i bez ideala
A šta vi očekujete od mene?
Da vam ga prepričam ne biste li izbegli koju banku za naslovnicu?
Iz kaprica (a capriccio) - neću
Godine sam provela bez gaća i čarapa
bez mrvice hleba i kapljice vode
Boli me glava
tako jako da je ne osećam
Ostaviću je u praznom frižideru
nek odmori, neka se osveži...
Odšrafiću ruke...pa u zamrzivač
neka vide kako je prijatno biti čvrsto priljubljen
jedno
uz drugo
I šta ćemo sada?
Zapravo -ja? Ha, poleteću onim krilima do kraja sveta
Art poetica u vasioni
(poetski raj za dramatičare)
U poverenju - Moi, Ego,
Smišlja rasplet drame i glanca urnu za
kritičare 

kamin(n)gs

br.47

Bio je predavač na Svetskom kongresu
pesnika u  glavnom gradu sa 5 zvezdica
Bio je začetnik XX-ista u ,
takođe, svetskoj poeziji.
Šekspira bi pomenuo kao okidača
na Danteovoj pušci....
Bilo je to one godine
kada sam primila Gonkurovu nagradu
za misli o Bramaputri i analizi om-a.
Znala sam da nije trebalo biti tako slavan
ali
predavač na Svetskom kongresu
ostao je bez nade
Transcedentalisti su pili živu sodu
i jeli kamenje da bi bili jasniji.
Ja sam tragala za novim stilom po svome
i osetila bol u kičmenoj moždini
Operacija je trajala do kraja konkursa
na najvišem nivou
Kada sam se probudila
bila sam na tronu
Žičana kruna i medalja od mača
još uvek stoji na trupcu moje malenkosti
Reči su moje
poezija - dom
Zahvaljujem na svemu
samo da stavim potpis na dodeljeni besmisao
i položim medalju kraj
sebe na odru

kamin(n)gs

br.49

Moji su odlazili do groblja
u unapred naznačene dane
Otac bi navlačio frak
- a majka pelerinu preko kućne haljine
Tik-tak tik-tak
šepurilo se moje srculence
Najzad sama i slobodna
- dugonoga skica za kometu u (ha, rima!) letu
Šta su tamo radili? Ja sam
pokopavala žiške i čistila nadgrobne kapke
- Mama, ti nisi najnormalnija!
Da, skidala bi pelerinu
oblačila sako za " Izvolite, 2 kapsule 3 puta na..."
"Molim, kako, kao, neje mi jasno, kukuu, što ću sg?"
- Mama, ti si stvarno umobolna..
- Mama, šta je za večeru?
- Uh, čoveče, kasnimo, ....groblje čeka i čeka
Prilepljena nonšalancija
- a kancer priprema užinu...
- Mama, ti si najdraži stvor na planeti!
- Ispričaj mi bajku kad me povedeš ...u svoje omiljene...muzeje
- Hoću, sine
hoću...
Okrenula je glavu i ja sam svoju , po zakonu žiška sa nadgrobnih kapaka
3..2...1..
zavesa se spušta
Psi nagrizaju iz Pseuda
grizite, nâ
- i ja sam , po nasleđu, luda
oblačim se
svlačim
izlazim na pozornicu
godinama uigravana
10-9-8-7
mater im!
šutnem brojke i praznoverja
ja
najbolji poeta
Odeljenja za mometalno privezane naklonike psihodelije
kamin(n)gs

Нема коментара:

Постави коментар