Marina Adamovic Ciklus - Kapric II

br. 35

Živim u ćeliji po imenu - dom

Čuvar  ćelije je jako pristojan

ništa ne pita

ništa ne zamera

ne lupa o vrata kao rukovodeći

on je nešto poput okačene slike

možete ga gledati

ali i ne morate

godinama visi i obavlja dužnost

ja sam slobodna zatočenica praznine

mogu vrištati do mile volje

on će slušati i upijati eho

toliko je učtiv

da me i ne pita

zašto prljam pod venskom

kada bih mogla i arterijskom

krvlju to da činim

kamin(n)gs

br. 36

Opet opet opet

ne - opet -

iznova

od tada do ma kada

makadam će postati bulevar

a varate se ako ne primećujete

aveniju

i južno i severno

kockica do kocke

lupetam svašta da prikrijem

kako je bajata ta promena istog

tog i tog datuma

rodila se poeta

e ta

baš ta

sa rukama sklopljenih ka bogu

o gubite promišljenost

ostalala je nerođena neverna i užegla

korica nedopečenog izraza o vrisku

iskušenje je već sletelo u ambis

a

nje

nema

e

ma

nema

ma

opet

opet

opet

i iznova

ludilo bez konca

avenijom hoda praistorijsko inje

kamin(n)gs

br. 37

Ovo je kraj nade i početak rasta divlje zelenkade . Popij me cvete, bar ću olistati

kamin(n)gs

br. 38

30 godina puta 360 i nešto dana

neprestano razgovaramo... upitni pogled, obamrli pogledi

kapci se stežu u pesnice

onda se dvoume

vraćaju poglede

i odlaze na spavanje. Usred noći

osete pogled iznad obrva,

odgurnu kapke

dotaknu misao

i vlažno se spoje sa zenicama..

Nema sna, ničega nema...

toliko priče, a sve je isto

kao i pre početka duge nesanice.

Jedino što se izmenilo

bila je muklost upitnih pogleda

Nova era onih tečnih

ili duboko u sebe uvučenih

značila je da

više nema čula sluha

koji bi razumeo i ma kakao objasnio

dosadu

sedih godina

kamin(n)gs

br. 39

Na jednom oknu leprša kosa

na drugom su ruke prepune dlaka

prilazi i udaljava se ponoćna magla

a dole ispod barikade uzdiše sreća

bubašvabe i mravi

čekaju svanuće

nešto će poteći u vidu hrane

glava se ne usuđuje da odgovori

a ipak

ipak

sirene

dobacuju

ko je veran

ma ko ima nade

Sunce izgovara sasvim jasno

zbogom

Godine se skupiše u urnu 

kamin(n)gs

br.40 

Zaljubljeni

stojimo u paru

čvrsto povezani

bičem sudbine

moj ambis

i

ja

hajde , smrti

stegni omču

još

jače

još

jo

o

ššš 

kamin(n)gs

br.41

Prvo leva, zatim desna

prednja, stražnja,

ugaona

svojom voljom prigušena

u nemoj povorci svojih

očajanja

dubokim svodom

hoda

sićušna

najtanja

životnim mačem

raskomadana

jedina

preostala

bezimena

kišnim muljem

praiskonskih

suza

oblivena

molitva

za

kraj

kamin(n)gs

br.43

Nad svakom željom

epitaf

u svakom epitafu - oda

hor je posvećen

smrti    i    tragičnoj muzi

Još koliko pitanja bez ijednog slova

kolko pogleda od blata?

Mnome caruje  Melpomena

imam krunu od čempresa

Daj

ne pitajte otkud Zevs

igra u ritmu veseloga poja

božanski sam otirač

šizofrene arije

a mač hoda i diriguje 

kamin(n)gs

br.44

Ovo je moje oko

Ovo je drugo
Ovo su
valjda
 usta

Šetam obrazima

ali

gde su mi ruke i osećaji?

Rominja kiša

ili

nešto čudno prašti ni od kuda

Gde mi je srce?

Ako pokisne

kako ću otkriti ko sam?

Čudim se filozofima
umiru bez odgovora 
a
urna im je pitanje

 

kamin(n)gs

br.45

Svet je u ramu sinegdohe

kao kap

znoja

krvi

suze

u

porama

ove

kože

Objavljujem rat metafori

i pozivam u pomoć

apstrakciju apsurda

Sada mi je lakše

osećam

A vi?

Ako to ne osetite

kog sam se vraga uopšte rodila 
i

zašto još uvek visim obešena u eonu?

U!? 

kamin(n)gs

 br.46

Promocija zbirke pesama

na plakatu

u salu ulaze

- znatiželjni

- pobegli od dnevne žege

- pozvani

i tako redom bez reda

svečano stolu prilazi poeta

dvoje-troje iz zadruge

"dobo veče, hvala na...tome i onome"

tišina

pesnik ustaje s kesom punom zbirki

deli ih svakome ponaosob

vraća se, seda i oslanja glavu o sto

tišinu nema ko da cepa

"evo, ja ću!"

javi se list iz zadnjeg reda

nemi aplauzi se razleže

a za njim gromko šuštanje stranica

- jedan od prisutnih zaleprša veđom

- drugi obrisa naprslo oko

- treći zevnu, promeškolji se

- četvrti stavi jače naočari

- petoga nema- oteče ispod stolica iza sebe

i

da ne objašnjavam preopširno

pesnik diže čelo sa preskanim stihom

"Hvala...hvala...

poezija je stvar ličnog doživljaja metamorfoze

jezika i ćutnje

zabranjujem, (čujete li?) recitovanje!!!"

kamin(n)gs

br.47

Moj roman je na pedesetom poglavlju

Boli me glava, neka sačeka...

U uvodu je podvučena vrpca

pupčana i sa gudala

Sledi prvo poglavlje -

nemoo ili nedorečeno, ali šta ću, nisam ja od sutra

U drugom je..e...nešto sasvim drugo

- vrane nadleću nad glavnim likom

kljucaju ga i uče kako da upotrebi plućna krila

Gospodo, treću glavu bih zaboravila

ali ona se još valja između sunovrata i očaja

U četvrtoj  je, da,da - preživeli junak

(normalno je da se tek na kraju može i njegov naslutiti)

peto, šesto, sedmo..

uh..boli me glava

Neštampana knjiga je sklona vlaženju -

bez ikakvog razloga (evo rime!) i bez ideala

A šta vi očekujete od mene?

Da vam ga prepričam ne biste li izbegli koju banku za naslovnicu?

Iz kaprica (a capriccio) - neću

Godine sam provela bez gaća i čarapa

bez mrvice hleba i kapljice vode

Boli me glava

tako jako da je ne osećam

Ostaviću je u praznom frižideru

nek odmori, neka se osveži...

Odšrafiću ruke...pa u zamrzivač

neka vide kako je prijatno biti čvrsto priljubljen

jedno

uz drugo

I šta ćemo sada?

Zapravo -ja? Ha, poleteću onim krilima do kraja sveta

Art poetica u vasioni

(poetski raj za dramatičare)

U poverenju - Moi, Ego,

Smišlja rasplet drame i glanca urnu za

kritičare 

kamin(n)gs

br.47

Bio je predavač na Svetskom kongresu

pesnika u  glavnom gradu sa 5 zvezdica

Bio je začetnik XX-ista u ,

takođe, svetskoj poeziji.

Šekspira bi pomenuo kao okidača

na Danteovoj pušci....

Bilo je to one godine

kada sam primila Gonkurovu nagradu

za misli o Bramaputri i analizi om-a.

Znala sam da nije trebalo biti tako slavan

ali

predavač na Svetskom kongresu

ostao je bez nade

Transcedentalisti su pili živu sodu

i jeli kamenje da bi bili jasniji.

Ja sam tragala za novim stilom po svome

i osetila bol u kičmenoj moždini

Operacija je trajala do kraja konkursa

na najvišem nivou

Kada sam se probudila

bila sam na tronu

Žičana kruna i medalja od mača

još uvek stoji na trupcu moje malenkosti

Reči su moje

poezija - dom

Zahvaljujem na svemu

samo da stavim potpis na dodeljeni besmisao

i položim medalju kraj

sebe na odru

kamin(n)gs

br.49

Moji su odlazili do groblja

u unapred naznačene dane

Otac bi navlačio frak

- a majka pelerinu preko kućne haljine

Tik-tak tik-tak

šepurilo se moje srculence

Najzad sama i slobodna

- dugonoga skica za kometu u (ha, rima!) letu

Šta su tamo radili? Ja sam

pokopavala žiške i čistila nadgrobne kapke

- Mama, ti nisi najnormalnija!

Da, skidala bi pelerinu

oblačila sako za " Izvolite, 2 kapsule 3 puta na..."

"Molim, kako, kao, neje mi jasno, kukuu, što ću sg?"

- Mama, ti si stvarno umobolna..

- Mama, šta je za večeru?

- Uh, čoveče, kasnimo, ....groblje čeka i čeka

Prilepljena nonšalancija

- a kancer priprema užinu...

- Mama, ti si najdraži stvor na planeti!

- Ispričaj mi bajku kad me povedeš ...u svoje omiljene...muzeje

- Hoću, sine

hoću...

Okrenula je glavu i ja sam svoju , po zakonu žiška sa nadgrobnih kapaka

3..2...1..

zavesa se spušta

Psi nagrizaju iz Pseuda

grizite, nâ

- i ja sam , po nasleđu, luda

oblačim se

svlačim

izlazim na pozornicu

godinama uigravana

10-9-8-7

mater im!

šutnem brojke i praznoverja

ja

najbolji poeta

Odeljenja za mometalno privezane naklonike psihodelije

kamin(n)gs