ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

субота, 02. фебруар 2013.

Marina Adamovic CIKLUS - KAPRIC I

br. 1

Ne
niste u pravu
čak i ako jeste
čemu to uopšte, čemu?
Da
ima ulegnuća
tamo gde bi trebalo
biti ravno
Ma
ne raspravljajmo više 
ni o čemu
vi držite voštane lampe
a ja sam jahač oluje
Idite svi
imitatori sluzi i krvi

kamin(n)gs

br. 2

Uspešno živim sa
novotarijama
uništim jednu
- stvori se druga
Obmotavam svoja usta
i ličim na
kalemljenu
ružu u cvatu.
Savremenik sam samoj sebi
i u tome uživam
Brine me samo jedna sitnica-
Kada me proglase nepostojećom
šta će biti sa sabranim delima
ostavljenim u kompišu, šta?
(Tajni kod je mislena imenica)

kamin(n)gs

br. 3

...i pita me-
još pamtiš ono od pre ... godina...
Ćutim
venem
trulim buđam
ponornica krvi
nekud luta
mea culpa mea mea
 mea culpia porto
gde?
Očev je pištolj pojela trava
borova grana krta i lomna
živim u štali turskoga kova
znam
z
n
a
mm
terapiju! (zn)
...ammm....
kamin(n)gs

br. 4

evo
tu sam negde ubodena
oko ili blizu oka
ne
ne vidim, pa opipavam -
blizu .... blizu...
kako je sunčano ovo popodne
miriše ilovač 
a a
ča    motna glava sni o
životu
eh
i to nekada davno (O!!!!) stolisno drvo...
da!
Ubodena sam u koren stabla
koje mi je bilo i
gnezdo
i
hrana
i
O3
a sada?
CO2 iz krematorijuma

kamin(n)gs

(P.S. molila bih da se  krišom kraj Partija saspe pra-ah)

br. 5

Žega i suša
krici i osmesi
izvlače me kao kozu
a majka? majka?
svet se survao na gram živine
Pružala sam ruke tlu
nisu me ispuštali
žao mi je
sada ne bih klela onog 
ko me nazva - 
stvorom
Toliko je mrava lazilo ka grobu
jasno su ukazivali na pravo ime
*
Mors Pluton
-saučešće

kamin(n)gs

br. 6

Dragi moji
to nisam ja
to je visibaba u sunčanoj bašti
Dobri moji
ni to nisu plakate
pesme su mi sletele s prozora -  poznata sam po nehatu!
Priatelji
ono nije kovčeg
to je paket sabranih dela na putu do štampARIJE
Znate, odsutna sam
željna sna i inspiracije
sedim na Partenonu ; šapćemo o
....o...o...
čitaćete u časopisu "Rajske poete"

kamin(n)gs

br. 7

Vraćam se u ono doba
doba ulazi u mene
kao stena
kao bodež
ima li Bahovog čela bez pratnje?
Crvena boja moga poda
umetnost je života na platnu
.
Sve ove godine
nisu postojale ~ osim zadnje
možda
ni ona

kamin(n)gs

br. 8

Rekla je "Idi, piši!"
Rekla je ...
- valjda meni?
ili 
Sirdaludu koji ćuti - ne odaje se...
OK , ludi, otvori ždrelo
i ispričaj tečno
ko sam
i šta -
smradna
gadna
tihojezna
spoznaja kao nikada
.
toliko pametnih stvorova vapi
otvaram srce ~ nužnik po potrebi

kamin(n)gs

br. 9

Lažeš , Branko, podvlačim - lažeš;
reč ne ubija - mada je otrovna
Sve sam svoje spalila.
Neizgovorena šeta među kamenjem
i zna šta je očekuje
Danas?
Sutra?
Upravo
Odmah
zbogom reči
plači i proklinji

kamin(n)gs

br. 10

Osmeh se pretvorio u srp
Ko će sa mnom do Plutona?

Znala sam!
Ti
Dragocena šako Sir ~
daaaaaaaaaa~
luuuu~~~
DA~
a

kamin(n)gs

br. 11

Majko
stvarno mi nedostaješ
ne treba mi blaga ruka
ne treba mi skrovište za tajne
trebaš mi ti
i ljuta
i umorna
i nenasmejana
strah od smrti ti je bio podzemni
bežala si ~ klela se ~ krstila i palila sveće
ja ih ne palim i boga iz kuće gonim
osim kad je s tvojih usana sišao
krvav, umokren, s iglamas i pelenama
e, onda sam mu dozvolila nešto tajno
majčice
hajde, već, obrati se
rekla si na rastanku da ćeš me pripremiti....
oh, pa da
možda je ovo sećanje na tebe
relikvija!
možda te prizovem nekako 
da mi opereš srce
možda
i znaj
nasuprot tebi
ja se ne plašim, ne!
ti si  (sva uzdrhala) prihvatila njene bajke
eto
počnimo od toga
ispričaj mi
jednu, ma

 kamin(n)gs


br. 12

Bila mi je, nekako, bliska. Ne,
čini mi se.
Bile smo 2 suprotna stvora. Sada je
mrtvu gledam u oči. Prodirem do
dna peošlosti i osećam se kao u pustinji.
Ja sam imala svoj svet za kojim je
čeznula. Priznajem, nehumano, jako
Ništa joj nisam pružila. I ljude koje sam
poznavala, nisam zamolla da je posete i
poklone zrno zajedništva. I šta sada? Ma...
kô za života - biće mi,recimo, žao,
al' s ushićenjem ću pokopati 
 dušu
krv
pamćenje 
ispod nje ili dublje
kamin(n)gs

br. 13

Živeti prirodno
kao kamen
blato
 grmljavina
 ne
kao glista
vrana
roda
da na tu si vrstu prirodnosti
mislio
u svakoj vrsti duše
postoji čuđenje
.
ti si sasečeni upitnik
s hiljadu jednakih tačaka
zašto si moj osakatio i umnožio 
uz svoj  prirodni
redosled?
I što
se
kasno
setih
da
pitam?
Zašto? 

kamin(n)gs

br 14

Bila sam
a nisam htela
lepa i pametna orhideja
Prekrila sam cvet
nijansama
Gledali su me mnogi
- propuštala sam poglede niz
ulicu
Druge orhideje su me
gurale od sebe
mislila sam da mi je koren
bodlja
ali,
 nemojte seći  korenje.
Mnoge  su bile u
kori od drveta ili u
vlaknastom materijalu
- orhideja hranu  i vodu uzima
preko korenja u vazduhu.
Eto
bez hrane i vode
 orhideja sam
u
herbarijumu

kamin(n)gs

br. 15

Ne očekujte da govorim o
ovome što me
plaši
zasmejava
  grbucka
raspon među obrvama
nemam vremena, čujete li,
pišem pesme!
Moj je jezik
generacije buntovnika
koji su lizali vatru da bi ga ojačali
hvala im, hvala  
još jednom da poližem žar
A kad biste zakucali na moja vrata,
e...ne znam šta bi se zbilo-
tastatura bi zaplakala "mama!"
krevet bi zbunila svetlost ni od kuda
a ja bih ja bih ušla u očnu duplju i
vrisnula:

kamin(n)GS !!!

br.16

Majka se dugo plašila noći
- ja je sada ja slavim !
- govorila je "umreću u ponoć"
stalno gledam na sat
Žega je pekla, ona lebdela
ni talas mesečine nije zalio žar
- držala sam oči na štakama
majku za ruku
(njen sam deo, sećate se anatomije?)
-prošla je ponoć, odahnula sam...
ona je plela rekvijem u paru

moje ruke
noge
telo
- zgčeno, pa ipak
bilo je u drugoj sobi
.
ako tugu ne uzmem u obzir
drago mi je što i strah odsede daleko
dugo
nakon ponoći
zbogom

kamin(n)gs

br. 17

Sve reči su suvišne
evo, evo - ćutim
Dijalozi, polemike, žagor - tik uz bunar
Nêma , ja i nêma! 
(I)mobilni bacam
vragu
.
pišem
pišem
- živim

kamin(n)gs

br 18

Iz kaprica neću reći
ni ime
ni pseudo
alter ego
ni otisak prsta ostaviti
.
a zašto bih kad svi znaju
da je humka
ćelija
s prorezima u svim pravcima 
i meridijanima
beskraju!

kamin(n)gs

 br. 19

Toliko sam besna
da sam i škrge rasekla-
a on gleda u zemlju
Tako sam surova
da venama pletem ogradu od žica
a on gleda u zemlju
Tako vrištim na svoju mladost
da mi lepe ruke za električi vod
a on  diže glavu i...
okrenu je na drugu stranu
(mašta
kako
trese
tepih
ove

one
i.....  
godine)

kamin(n)gs

br 20

Živela noć!
na trenutak sam sama na lomači
i jako mi prija, jako.
Da se to dešava danju,
neko bi pozvao Urgentni
i
Klinika za mentalno obdarene
nosila bi flor po obavezi
Navlačim
zavese
gasim
lampu
i
svoje želje
naravno

kamin(n)gs

br 21

koliko godina imam?
Nije bitno - i vozovi kasne...
Na meni je da se
- pretvaram - kao spavam
- imitiram sanjalicu
- osvanem jutrom kao dobar dan
- a onda
- spakujem komore
među plućna krila
i poletim daleko
s pozdravom Dei Plombi
.
ništa čudno
ništa neizvesno
samo da sprečim ciku
drvenog kovčega
,
sine
tvoja majka je zvezda
znaš
Mali Prin ti je sve razjasnio
slaću ti inje
  zlatne mesečine

kamin(n)gs

br 21 
Beše noć kao i svakoga dana
lonce i magične krpe
iscedih u žbun
Ko je lud, a ko slika sebe u dečjim pelenama?
Podudarnost klizi niz žice  
sredstava  
za savremenu 
komunikaciju
Udaram sebi šamar
koji je stiže
s ličnog telefona
moblnog
monilnog
.
imobilna fuspojavo
o(h)prostite
nus...nus... 

kamin(n)gs

br. 22

Evo
dotakni me prstom ovde
povuci ga naniže
sada kreni opet iznad
pa s leva udesno
tu
u centru kliznog polja
zabij nož do srca
malo svrdlaj bez panike
iskočiće obećanje
što sam dala majci
.
"ja za druge živim,
a zbog sebe mrem"
a kako bih, uopšte,
je li,
nepoznati?

kamin(n)gs

br. 23

Razgovoru
nema
kraja
Povezaću slova po azbušnom redu
i baciti s vrha najvišeg brega ~
džaba - eho uzvraća stostruko
Promešaću slova van iz abecede
i posuti kiselinom da se rastope
- ne vredi: teku u obliku stiha...
Razbacaću slogove od alfa do omege
oslužkujem, motrim i
dođem do goba..slegoh ramenima:
.
"hvala, Parti-ja sam tvoja..."

kamin(n)gs

br. 24

Po navici otvaram oči
po navici ih zatvaram
ili se to kosmos igra
lutkicama na planeti...?
Ne znam, stvarno, nisam sigurna-
ipak, drago bi mi bilo da sam igračka u obliku lutke-
Recimo,
šta biste dali da ste marioneta koja
ne razmišlja -
 klima glavom, cupka i plješće?
Ne zovite psihijatre!
Setiću se svega !
(i šapnuti kosmosu
da ustreli potpeticu od lakiranog groma!)
Eto anamneze -
patuljcii moji dragi od konjskoga repa...

kamin(n)gs

br. 25

Jednom rukom dobacujem pištolj drugoj
Julija, Julija, spaliću sve strane pisma tvog savremenika
Vrtim pištolj oko prsta... imitiram scenu iz vesterna
Pružam glavu klisuri
Odjeci tupi, ona prazna,
kog bih vraga izbacila?
Već sam dugo izvan kuće
van rodnoga mesta
van otadžbine po imenu... hmmmmmm
neka se zabrinu
ha, pa ko će brinuti o magli - nje ima
nema
prolazi se kroz nju kao san...
ali ovog puta
san neće biti dosanjan...
okrenite glavu na drugu stranu
nabacite jastuk preko sluha
vitlam pištolj kao vodenicu
čekam trenutak... bliži se...
vodenica u kvaru...
preduzeću, hoću, moram...
kažIprstom pokrećem  nešto nalik na 
polusrce
i
zamišljam
kako će biti kad ga uperim u pravo srce...
možda proradi?
možda shvati 
 samo srce u celini ima smisla..
hajde
da pokušam i to
my heart, be happy
lupam, lupam, lupam....
a
ono
više
ne lupa
da
uspeću---scenu sam odigrala do
mama?

kamin(n)gs

br. 26

Ma šta vi o meni mislili
poredak stvari se ne menja
Pada kiša
prijatno je
mačku je otpao rep
golubica skače i doziva vrane
zgaženi pas još je na putu
čini mi se, stvarno mi se pričinjava
da sam lepša od ove u bari
trepavice lepršaju
vetrić ih blago leluja
detlić kuca o stablo u parku
ili to sat ukazuje na
smrt
svejedno mi je
sasvim mi je isto
Poredak se stvari ne menja
Šta ostaje? Ništa
- apsolutno- ništavilo

kamin(n)gs

br. 27

Šta znače pesme Karajona?
11 godina mu pojeli skakvci
3 - u ćeliji osuđenika na smrt
autobiografija života i humke
Ljudi kreću na posao
deca igraju "udari me, vratiću!!"
Parodija civilizacije
ili civilizovano naličje humanosti
Nemam više reči koja liči na ideju
kopam po sebi - uzalud
-iskopina nalikuje na
užeglo meso pobacano iz hirurške sale
samo mala varnica šibice
dovoljna je da budem načisto
.
uzalud
guram ruke u daleko-bilo
ko je kome veran
i da li je
opet-
ništa...Karajone, malo nade? Ovolicno....

kamin(n)gs

br. 28

Ništa nisam sanjala - pa
zašto onda odskočih s kreveta?
Postelja u ranama
nage kosti bez mesa i kože
Koliko mi je vremena ostalo
da počistim nered za sobom?
dve stolice u prahu
stočić od staklene magle
zemljani tepih
i hladna lampa od svetlečih buba
Ma , šta me je izbacilo  sobe
Možda sobe nema?
Možda sam sanjala da ništa ne sanjam
pa sam krenula ka rođenju?
Zakazujem sebi sastanak
tačno u ponoć - ne pomerila se!

kamin(n)gs

br. 29

Život žuri na predstavu
dajem mu ulaznicu bez reči
češem se po glavi kao pas
i odmeravam ga uzduž i popreko
Odgovorna sam za red u sali
ali njega ne mogu obuzdati
s jedne stolice preskače na drugu
penje se na binu i
prolazii kroz platno
.
šta bi trebalo da preduzmem?
šta kad nikoga nema na daskama
ni pod njima
u reflektorima
opšta tama
tužno
veče
.
Života nema ni u očima

kamin(n)gs
br. 30 
Krava je mukala
muuuuu-muuuuu-muuuu
Zatvorite prozore
isključite nerv prekidača
Neka muče
bacila sam hranu ovnovima
prorezala ćup sa vodom
neka je, nka pati
dovoljno sam mleka izmuzla
poseći ću vime . ne treba joj
Ona još muče!
čelikom ogradite predajnik za eho!
Toliko
Bežim niz padinu
.
ja sam krava... glupa 
i predana 
didaskalija

kamin(n)gs

br. 31

Celog života...
Celog?
Šta?
tek tako - to je TO!
Truplo
Opiljak
Kolateralna odrpina kamenoloma...
Bar da sam i ekploziju doživela
-da sam bežala od nagazne mine!
- da sam se davila i disala bez plića!
Ne-
bila sam Odisej bez otvorenih čula
ćutke pričala i slepo gledala-
sedela na užetu ambisa
i zamišljala da sam pčela
Želje su bile galaktička imaginacija
hej
ruko
 daj, uže
hajde, strelu 
bodi !
ne
on glanca noževe
i kolje vreme
secka ga natenane smrknuto
hej grome
pomozi, pomozi!
precrtaj izvod
iz
knjige
živih
i hajde me spali..
daj da nešto bar  doživim dok ,
kao,
 postojim!

kamin(n)gs

br. 32

Ona udiše, ona izdiše
osećam uskovitlani dah
Toliko istovetnih suprotnosti
nemam reči- ništa nemam
I da imam
pobegla bih s mesta odluke
Kada zavirim u svojunutrinu
ostaće večno pitanje
- da li je život vredan
 nipodaštavanja-
ondašnjeg sutona i
prisutne zore?
Reci nešto? Usudi se!
Vlastito poimanje razuma - bacam na lomaču

kamin(n)gs

br. 33

Neću više pevati o smrti
neću
eto- a capriccio ...a
potpisaću ovo i udariti pečat
a reči
neka šetaju po svome
iz dana u dan --- do vasione
OK
jasno mi je
svako se slovo buni na svoj način
kruži i uzleće
pa umorno pada
evo mu perâ, evo i podloge
što dalje od mene -
al'
nadohvat srca šutnem jedno, 
ono se rasplače
izigrava tugu a
piše žalbu sudu
OK
i to mi je jasno
idem vrhovnome - ulažem prigovor
uspela sam
i ja se pretvaram u onu ni čudnu
ne zna reč s kime ima posla
S-a
M-nom
R-atnim zločincem
T-oliko, aveti, 
ne treba te zvati

kamin(n)gs

br. 34

Sećaš li se godine kada si se zagledao u moje oči?
Treptala sam, plašila se
Gde li ovaj put može da odvede?
Važio si za talenat one generacije
Sećaš se?
Kad smo se sutradan opet sreli
zgrčio si oči kô slomljene mine
"Nešto sam zaboravio, to nije TO"
Na listu iz bloka
videla sam sebe
ali
da

samo kontura

suštinu sam
 probola
srcem 
grafita  i sakrila ga   

kamin(n)gs

Нема коментара:

Постави коментар