Marina Adamovic - CIKLUS – UVELO SEME

PROŠLOST

Željna sam vode!
Shvatate?
Život je odjahao
iznenada...
Željna sam sebe.
ne čujete?
Usred zemlje
peva smaragdni cvet...
Samo meni ---
 samo meni ---
kao da se ništa ne događa
Hej, ni meni,
reče senka iz groba...
.
-odnekud znana i spokojna...

kamin(n)gs

VREME JE

Bih
ali ne znam šta
ni reći
ni učiniti
ni do čega mi
nije
osim što
bih
samo ne znam šta
mi-ja-uuu

kamin(n)gs

RECIMO

Toplo letenje popod --- ne. Prodor --- no 
svetli. Praz --- no kao rođendanski bal --- on
koji čuva tajnu svoje šuplji ---ne. Golub nasrće
na senku u letu i potapa je u presahlu
reku. Neš ---to se bitno dešava,
recimo - sudbi --- na. Toliko iznenađenja u
suši i žegi. Namiguju, uzdiš --u,
potpisuju se bez ijednog slov --- a. Blesak
upire u razbaca --- ne sitnice. Nešto se
stvar ---no, stvar --- no dešava. Zamoliću
maš --- tu da se udalji, bar, na ---domak.

E, sa ---da mi je jasnij ---e! Sudbina zaudara,
prazna ka ---o  alhemi ---ja?

kamin(n)gs

(K)RAJ

Jutro oplaka nebeski raj
Kao na kraju svake tragedije
.
Sedela sam u njegovom krilu ...
šaptala balade  
                                ne    sonete!
.
Kako utešiti prepuni vir
Kako se pretvoriti u zračnu mrežu
.
Ponoć sviće  (mama., mama! sviće!)
Parti
Atina
  evo     evo   kiše




kamin(n)gs

KASNO SE SETIH

Zaustih jednom da vam kažem
najlepše reći od borovog inja
trenutna smrt
 potpis u senci
zauze mesto
mome glasu
zalazak sunca / mesečevev sjaj
ljubazno rasu
nebesku odu

kamin(n)gs

UVELO SEME

Uveo list
uveo razgovor
uvelo Sunce
i seme vene

Došlu su po moju svest radi analize

Na kraju krajeva
Vene početak i
nade
i
poverenja...
Mrtvi su praporci koji su budili
ono malo ži ~
vo
ta
u
meni
(plašim se svega, o, Parti ~ kap....)

kamin(n)gs

 "NA MARGINI SVESTI"

priznaću vam otvoreno
nisam ono što vidite
nisam žena
nisam biće
nisam ah-mol letnjeg vetra
mâ šta od mog nežnog lika
nek vas ne zavarava -
krvavi sam odmetnik
i ubica čovečanstva

~znam da nema vaskrsnuća
kada nema Tai Poa ~

kamin(n)gs

NEMI BRBLJIVAC

Odavno je već svanulo
Otvaram oči
Koje nisam
Ni sklopila
Pružam si ruku
Da ustanem
A drugom
Uvlačim dan
Oblačim se kao i juče
Počinjem priču što je bez kraja
Kažem sebi
Ućuti već jednom!
I odmah odgovaram
Ma kome ti to?
.
S naočarima za slepe
Sunce se pretvara da ništa ne čuje

kamin(n)gs

POETO

Ušla sam u sebe i
krenula sa razgledanjem
Znam da sam slabo osvetljena
- prekidača nije bilo
Ipak
- priznajem
sebi me je privukao  
opojni pištac pažnje
Nikada nisam čula
tako ljupke zvuke
u gustom šipražju
tresetnih algi
Pažljivo sam pratila
gde otiče moja kiša
krivudala je
i spuštala se
nekuda vani
Malo sam se zgrčila
da dotaknem ušće
Ali
Jaoooj
Tamo vode više nije bilo
Samo skerletna humka
u kojoj je sedela
Cvetajeva
pružala mi je
ruke
 nemi vrisak i
" Niz rub - pa ravno
U crnu zemlju, da poji trstik.
Nepovratno, nezaustavno,
Nepopravljivo šiklja stih "   
   
kamin(n)gs

UPOZNATI SEBE

Nikada neću biti 
Ono
Što sam 
Optuživala sam  tebe za to
Ali 
Priznajem -
Olujom raznosim utrobu
vlastitih  htenja i sočnih arterija
Mazohizam me je navodio
da bežim od slatkih izazova
A svi su mi bili  na dlanu
kô jednom poklonjeni
Rasula sam ih bez žaljenja
kô moćnica što vlada
rezonom postojanja
U stvari
Plašila sam se
Lakog ostvarenja svega
i zarivala nož u
Svoje iluzije
Sa puno idolopoklonstva
.
Otkud ovaj život još čuči u meni???

kamin(n)gs