Autobiographical poetry IV

Autobiographical poetry IV

Reč potiče iz drevne Altamire -

oslikano pretače u sebe

ali

cedi

pastelne gravure.

Ne

prekidajte

nebeske

sintagme!

Duga

može

ispisati

grom!

1

Svaki kraj je početak nečeg

što na
gi
nje 
ka 
svr
šet
ku -

reč mora biti brža od te metamorfoze!

Kako bismo drugačije naterali usta

da prošire

ulaz

mlazu

nadahnuća?

2

Jasno vidim - bliži mi se podne

ali - kakvo? To ne naslućujem

Razgćem nebo

četkicu umačem u njegove boje -

nije dovoljno...

sve izbrišem trepavicom i nastavljam

dalekometno ispitivanje.

Jedan mi oblak

stade na ruku

drugi mu se mrko pridruži_

šta ću sada?

sklapam kapke

prekidam slikanje

samo malo da predahnem....

Evo me u krevetu

pravim se da spavam

kad! evo, uspela sam!!

preda mnom je freska

slovnoga zenita!

3

P.S.

molim reči da mi oproste

kada 
(slede primeri)

napišem  tiho "p" - koje bi trebalo biti "b"

ili

uvećam slovo oronulo - sebi samom nevidljivo

i

pobodem broj tačaka - kada bih ! urliknula

ili

etc...etc....

u potpisu

Nomen Nesci
o  o
dbegli 

4

Ako ne želiš govoriti
onda ćutnjom nešto reci
Ako ne želiš ni ćutanjem
onda piši, piši, piši
Ni to ne bi mogao?
sledi " pokop osećanja"

spali i nas
preko
.
toliko

kamin(n)gs