ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

среда, 06. март 2013.

Autobiographical poetry III

Autobiographical poetry III

I

Da bi napisao pesmu-
razum moraš podvezati užarenom omčom;
zatim,
omču moraš obaviti o stub paklene munje
i tek tada usuti u sebe 
tonu opojnih sredstava
- vreme puno slutnji
- žagor vasione
- list breze uperen u tebe
-  lica s dna bistre reke
- lavež srca 
 ugriz pseuda
eto
 kreni .....
da,
 ne plači ako ti pogled završi u tamnom delu
neizvesnog
godišnjega doba-
pa i iz čega bi snežna letnja kiša, pobogu (!) potekla?
Okreni stranicu
razgledaj pesmu 
unu
traš
njim 
vi
dom.

II

Pesma je odmorište onom--- ko--- misli---da---- voli;
ali je okidač s pri---gu---ši---va---čem
i izvadi proleće s dušom u nosu.
-
Evo ruke....
piši
pesmu

III

Kad ugledam Mesec
znam - počinje tragedija
 sna
-razuma
-antispazmatika
al'
na kraju drame
srce aplaudira 
 i
otkucava stostruko bis
doživljaj kao nikada
kao ni
ka
da
.
eho nešto zapisuje....svakako...svakako....bis!

IV

Pesmi je strana svaka formula
 definicija
 ne
tolerancija  pesničke slobode

Tačno je da sam osuđena
i čekam na presudu
ali one su moj azil
- nekada ćup Diogena
- nekad krošnja bora
- nekada opšta ćutnja
i milo mi je što same odlučuju
o kutku u koji će me smestiti

Pesmi je strano svako pravilo
tako mi je drago, tako!

V

Kad udahnem
                     tiho
reči krenu ka
                    plućima
Po teoriji relativiteta
posledica zavisi od
uzroka
Šta sam to udahnula
pa nastaje pesma
o
      besmrtno - mrtvom
stvoru?
Pulmo sinister
                    kopa humku
pulmo dexter
                    kleše epitaf

E,
          ne slažem se -
neću  disati;
svega mi je
dosta!
tako mi
slova i uzvičnika!

Infuzija probi moje
zadnje slovo
i plućna krila opet sarađuju

eto tajne
                kamenog
        pesnika

VI

Da li mi se samo čini
il'
         usebi
         ne nalazim
mene?
Čeprkam po sećanjima
pregršti tričarija
prodirem u čulo sluha
besmislena niska reči...

Graknu munja -
Potrebna je poezija
       da bi nas dve
                             osmislila!

VII

Tražila sam cele noći
ćutljivu
samu
željnu druga -
poetsku inspiraciju
Zagledala sam u svaku poru
 antropofobije
Njušila i udisala
isparenja trookog dronjka
Nije mi ništa šuštalo u sluhu
osim
vriska bunila
smeštenog u srcu

neka, neka
potpisaće svojom krvlju -
moja je rasuta

VIII

Iz sna me je izvukao
iznenadni pljusak!?.........
ili sanjah besmislice
pune ničeg povrh jeze ?!
Al' on mi je dobrodošô da uskočim u
                                                    inosferu ....
Poput vode što je tekla 
ulicom u šahte -
otekla je noćna tajna
  mastilom iz sebe...
i
 tako sam
ni od čega
napravila
pesm
- da to ništa ipak ima
ma ikakvog smisla
 kamin(n)gs

Нема коментара:

Постави коментар