Autobiographical poetry III

Autobiographical poetry III

I

Da bi napisao pesmu-

razum moraš podvezati užarenom omčom;

zatim,

omču moraš obaviti o stub paklene munje

i tek tada usuti u sebe 
tonu opojnih sredstava

- vreme puno slutnji

- žagor vasione

- list breze uperen u tebe

-  lica s dna bistre reke

- lavež srca 
 ugriz pseuda

eto

 kreni .....

da,
 ne plači ako ti pogled završi u tamnom delu

neizvesnog

godišnjega doba-

pa i iz čega bi snežna letnja kiša, pobogu (!) potekla?

Okreni stranicu

razgledaj pesmu 
unu
traš
njim 
vi
dom.

II

Pesma je odmorište onom--- ko--- misli---da---- voli;

ali je okidač s pri---gu---ši---va---čem

i izvadi proleće s dušom u nosu.

-

Evo ruke....
piši
pesmu

III

Kad ugledam Mesec

znam - počinje tragedija

 sna

-razuma

-antispazmatika

al'

na kraju drame

srce aplaudira 
 i

otkucava stostruko bis

doživljaj kao nikada

kao ni
ka
da

.

eho nešto zapisuje....svakako...svakako....bis!

IV

Pesmi je strana svaka formula

 definicija

 ne
tolerancija  pesničke slobode

Tačno je da sam osuđena

i čekam na presudu

ali one su moj azil

- nekada ćup Diogena

- nekad krošnja bora

- nekada opšta ćutnja

i milo mi je što same odlučuju

o kutku u koji će me smestiti

Pesmi je strano svako pravilo

tako mi je drago, tako!

V

Kad udahnem

                     tiho

reči krenu ka

                    plućima

Po teoriji relativiteta

posledica zavisi od

uzroka

Šta sam to udahnula

pa nastaje pesma

o

      besmrtno - mrtvom

stvoru?

Pulmo sinister

                    kopa humku

pulmo dexter

                    kleše epitaf

E,

          ne slažem se -

neću  disati;

svega mi je

dosta!

tako mi

slova i uzvičnika!

Infuzija probi moje

zadnje slovo

i plućna krila opet sarađuju

eto tajne

                kamenog

        pesnika

VI

Da li mi se samo čini

il'

         usebi

         ne nalazim

mene?

Čeprkam po sećanjima

pregršti tričarija

prodirem u čulo sluha

besmislena niska reči...

Graknu munja -

Potrebna je poezija

       da bi nas dve

                             osmislila!

VII

Tražila sam cele noći

ćutljivu

samu
željnu druga -

poetsku inspiraciju

Zagledala sam u svaku poru

 antropofobije

Njušila i udisala

isparenja trookog dronjka

Nije mi ništa šuštalo u sluhu

osim

vriska bunila

smeštenog u srcu

neka, neka

potpisaće svojom krvlju -

moja je rasuta

VIII

Iz sna me je izvukao

iznenadni pljusak!?.........

ili sanjah besmislice

pune ničeg povrh jeze ?!

Al' on mi je dobrodošô da uskočim u

                                                    inosferu ....

Poput vode što je tekla 
ulicom u šahte -

otekla je noćna tajna

  mastilom iz sebe...

i
 tako sam

ni od čega

napravila

pesmu 
- da to ništa ipak ima
ma ikakvog smisla

 kamin(n)gs