Autobiographical poetry II

Autobiographical poetry II

-1-

ogledalo je čekalo

cele noći

da mi poželi

dobar dan

*

umoriće se

i

okačiti

tamne

naočari

 -2-

nekoliko reči

zaspalo je

na MOM jastuku

*

nema nade

da ih probudim -

još uvek su pod

SVOJOM metaforom

 -3-

lagano prelistava

nečiju poeziju

i češe se po glavi

*

na koricama nepoznato ime

i nepoznati lik 
pesnika

u njiegovoj 
humci

-4-

ne ostavljam ništa za sobom -

sve što sam gradila, srušilo se

ptica koju sam čuvala  u gnezdu

svog srca - odletela je

*

epitaf sam izbrisala -

pre nô sam ga napisala

evo

i sebe sad brišem - p.o.s.l.e.d.n.j.o.m tačkom

-5-

muva je bezglavo jurila na prozor

mravi su grupno gradili tunele

*

ne!

*

to je nevolja u dvo-

rogim minijaturama

-6-

Još jedan dan je za mnom

noć ne pati što nije preda mnom 

-7- 

Kratka pesma nije

kratka

ni smrt nije

večna 

-8- 

kažem vam to

da biste me zaboravili

pomirišite ružu

uskoro će svenuti 

-9- 

eno reči!

niče iz mulja humke i upisuje se u knjigu radosti.

-10-

vetar je sekao vazdušni tok

mislila sam da se noć

plaši takvog mača -

ne

samo mu je okrenula telo

i munjom prigušila uzdah.... 

-11- 

pesnik ne spava da ne bi sanjao

ako reči odu u san - jutro će pevati opelo

-12- 

nasuprot pesmi je pesma

gledajući se u reči

one dele sudbinu

mrtvoga pesnika 

-13- 

sve je već rečeno a

slovo po slovo se premešta

zauzima drugo mesto

- pod prismotrom smrti

-14-

podvučene reči u dnevniku

u dnevniku podvučene reči

podvučene u dnevniku reči

ne smem ih ni pogledati

cepam list

na drugoj strani

(ja)sni tragovi

-15-

jedna najobičnija reč

raduje

rasplače

iznenadi

uspaniči

jedna obična reč je metafora doživljajâ

vraćam se prvoj

i sležem ramenima

-16 -

ja sam...

ja sam...

porfirogenit luda

šta li vide na ovoj masci

(šapatom-sebe)

- 17 -

Čim se Heraklit udalji

kap mastila potamni

bludno

je

biti

čo

vek vek

demona pred ikonom

- 18 -

poezija se deli na

"transparentne"

i

samo sebi prihvatljive

trosekle mačeve

- 19 -

nebo je

tako daleko

a

tako blisko

životu

i

smrti

smrti

smrti-

koliko puta da ponovim?

- 20 -

dvadeset prvi vek je

tumara stazama

pre nove ere

nazire nešto poput života

ali još uvek mu nije jasno

šta se to slavi svake godine

zaista

šta?

- 21 -

da nema vetra

"..................."

ništa se ne bi uočilo

- 22 -

jabuci se mogu obratiti na hiljadu načina

uzvratila bi mi na sebi svojstvenom

čoveče

ne očekuj moj glas

klizi niz stablo

tone

pesma iz zemlje

pupi

- 23 -

pogrešna bočica sa lekovima

ispunjena inspiracijom za pesmu

ja - obešena u kosmosu

šta li ću biti sutra?

- 24 -

probodeni oblak slika nešto mistično

ili uobražavam da sam to

što on ne bi ni naslutio

- 25 

treba biti jak

podvuče neko

upamtiću

*

kašikom sakupljam sve sa leve strane mozga

- 26 -

gavran i grana gipkog grma

gledaju graktavo gnezdo

gle!

graktaću gromoglasno

gravis - gravissimo!

- 27 -

po tmurnom danu

pisanje - pesma tako čitka

da vetar ne broji strofe

- 28 -

bacam tanjir

kidam odeću

šišam se do gole kože -

nešto me jede jer nije moje

nastavljam -

cipele

prstenje

flašu vode -

sve udaljavam od sebe -

i dalje me nešto nagriza ...

cele noći praznim gajbu

ostala su dva pauka

nešto prašine

i

reči u moždanoj komori

- najzad sam mirna,

 u meni prebiva poezija

- 29 -

pravi trenutak je pogrešio osobu

kada mi registrovan rad srca

uleteo je u neku maženu i paženu

a meni ubacio suicidnu histeriju

ali na vreme sm to shvatila

i proglasila sebe za ludu

svakako

to je puno odgovornije

nô biti pametan

i boriti se za slobodu metamorfoze

- 30 -

ne bi bilo tajni -

da nema pesme

pročitaj je toliko i toliko puta -

opet nećeš saznati

...........................ništa

tajni ne bi bilo

ne bi bilo tajni

da nema pesme koja omogućava slobodu života

kamin(n)gs

Kad pomenem zvezde

- ukazujem na svoje oči;

Kad napišem "tama"

- mislim na dubinu vida;

Kad ovome dodam "vetar"

- jasno je da poezija leti

u

zagrljaj

instiktivnosti

mog nepostojanja