ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

среда, 06. март 2013.

Autobiographical poetry II



Autobiographical poetry II

-1-

ogledalo je čekalo
cele noći
da mi poželi
dobar dan
*
umoriće se
i
okačiti
tamne
naočari

 -2-

nekoliko reči
zaspalo je
na MOM jastuku
*
nema nade
da ih probudim -
još uvek su pod
SVOJOM metaforom

 -3-

lagano prelistava
nečiju poeziju
i češe se po glavi
*
na koricama nepoznato ime
i nepoznati lik 
pesnika
u njiegovoj 
humci

-4-

ne ostavljam ništa za sobom -
sve što sam gradila, srušilo se
ptica koju sam čuvala  u gnezdu
svog srca - odletela je
*
epitaf sam izbrisala -
pre nô sam ga napisala
evo
i sebe sad brišem - p.o.s.l.e.d.n.j.o.m tačkom

-5-

muva je bezglavo jurila na prozor
mravi su grupno gradili tunele
*
ne!
*
to je nevolja u dvo-
rogim minijaturama

-6-


Još jedan dan je za mnom
noć ne pati što nije preda mnom 

-7- 

Kratka pesma nije
kratka
ni smrt nije
večna 

-8- 

kažem vam to
da biste me zaboravili
pomirišite ružu
uskoro će svenuti 

-9- 

eno reči!
niče iz mulja humke i upisuje se u knjigu radosti.

-10-

vetar je sekao vazdušni tok
mislila sam da se noć
plaši takvog mača -
ne
samo mu je okrenula telo
i munjom prigušila uzdah.... 

-11- 

pesnik ne spava da ne bi sanjao
ako reči odu u san - jutro će pevati opelo

-12- 

nasuprot pesmi je pesma
gledajući se u reči
one dele sudbinu
mrtvoga pesnika 

-13- 

sve je već rečeno a
slovo po slovo se premešta
zauzima drugo mesto
- pod prismotrom smrti

-14-

podvučene reči u dnevniku
u dnevniku podvučene reči
podvučene u dnevniku reči
ne smem ih ni pogledati
cepam list
na drugoj strani
(ja)sni tragovi

-15-

jedna najobičnija reč
raduje
rasplače
iznenadi
uspaniči
jedna obična reč je metafora doživljajâ
vraćam se prvoj
i sležem ramenima

-16 -

ja sam...
ja sam...
porfirogenit luda
šta li vide na ovoj masci
(šapatom-sebe)

- 17 -

Čim se Heraklit udalji
kap mastila potamni
bludno
je
biti
čo
vek vek
demona pred ikonom
- 18 -
poezija se deli na
"transparentne"
i
samo sebi prihvatljive
trosekle mačeve

- 19 -

nebo je
tako daleko
a
tako blisko
životu
i
smrti
smrti
smrti-
koliko puta da ponovim?

- 20 -

dvadeset prvi vek je
tumara stazama
pre nove ere
nazire nešto poput života
ali još uvek mu nije jasno
šta se to slavi svake godine
zaista
šta?

- 21 -

da nema vetra
"..................."
ništa se ne bi uočilo
- 22 -
jabuci se mogu obratiti na hiljadu načina
uzvratila bi mi na sebi svojstvenom
čoveče
ne očekuj moj glas
klizi niz stablo
tone
pesma iz zemlje
pupi

- 23 -

pogrešna bočica sa lekovima
ispunjena inspiracijom za pesmu
ja - obešena u kosmosu
šta li ću biti sutra?

- 24 -

probodeni oblak slika nešto mistično
ili uobražavam da sam to
što on ne bi ni naslutio

- 25 

treba biti jak
podvuče neko
upamtiću
*
kašikom sakupljam sve sa leve strane mozga

- 26 -

gavran i grana gipkog grma
gledaju graktavo gnezdo
gle!
graktaću gromoglasno
gravis - gravissimo!

- 27 -

po tmurnom danu
pisanje - pesma tako čitka
da vetar ne broji strofe

- 28 -

bacam tanjir
kidam odeću
šišam se do gole kože -
nešto me jede jer nije moje
nastavljam -
cipele
prstenje
flašu vode -
sve udaljavam od sebe -
i dalje me nešto nagriza ...
cele noći praznim gajbu
ostala su dva pauka
nešto prašine
i
reči u moždanoj komori
- najzad sam mirna,
 u meni prebiva poezija

- 29 -

pravi trenutak je pogrešio osobu
kada mi registrovan rad srca
uleteo je u neku maženu i paženu
a meni ubacio suicidnu histeriju
ali na vreme sm to shvatila
i proglasila sebe za ludu
svakako
to je puno odgovornije
nô biti pametan
i boriti se za slobodu metamorfoze

- 30 -

ne bi bilo tajni -
da nema pesme
pročitaj je toliko i toliko puta -
opet nećeš saznati
...........................ništa
tajni ne bi bilo
ne bi bilo tajni
da nema pesme koja omogućava slobodu života

kamin(n)gs

Kad pomenem zvezde
- ukazujem na svoje oči;
Kad napišem "tama"
- mislim na dubinu vida;
Kad ovome dodam "vetar"
- jasno je da poezija leti
u
zagrljaj
instiktivnosti
mog nepostojanja

Нема коментара:

Постави коментар