1
pesmi
odvojih od sebe
zlatno sidro
slo-bo-do-o-o
ma i bakrena bila
u tebi je stohvat
proživljenih snova
gromadna nit
fanatičnih vokala
sinu
možeš me raspeti kô
recimo
hrista
neću ti zameriti ništa
ništa!
samo ću te zamoliti
jedino ovo
ispij sok što vene cede
tebi je prvom kapi
namenjen
pesmi
odvojih od sebe
zlatno sidro
slo-bo-do-o-o
ma i bakrena bila
u tebi je stohvat
proživljenih snova
gromadna nit
fanatičnih vokala
sinu
možeš me raspeti kô
recimo
hrista
neću ti zameriti ništa
ništa!
samo ću te zamoliti
jedino ovo
ispij sok što vene cede
tebi je prvom kapi
namenjen
kamin(n)gs
2
čula sam pahulje kako se lome
videla oblak kako se grči
a krik ponoćnog vetra
e
to ne smem ni pomenuti
(ćutim jer
ruža vene
izdišući mesto
mene)
kamin(n)gs
3
Mesec se - vezanih očiju -
prikrada Suncu - u zimskoj
odeći
bol su podelili
uzduž i popreko
tišina je haos
u očaju
bez nade da će istrčati i taj krug
brojim godove u njegovim nogama
jednim okom par / drugim nepar
iz pomame
suze koristim da dočaram potop
i smejem se do ludila
samo tako
drugačije ne ide
ej, živote…
neka te….
kamin(n)gs
Mesec se - vezanih očiju -
prikrada Suncu - u zimskoj
odeći
bol su podelili
uzduž i popreko
tišina je haos
u očaju
bez nade da će istrčati i taj krug
brojim godove u njegovim nogama
jednim okom par / drugim nepar
iz pomame
suze koristim da dočaram potop
i smejem se do ludila
samo tako
drugačije ne ide
ej, živote…
neka te….
kamin(n)gs
4
moj otac je bio čudak
partizan
četnik
i dezerter
da - imao je 11 godina
posle je bio
pajkan i
UDBAš
na kraju
- medicinski radnik (boc-boc)
ipak
najradije je
pisao pesme
(dokaz da su poete
ludaci -)
"znaš, Ma, Branko i ja...."
znam...
živeo je uobičajeno -
na prvi pogled...tvrdim
ispod uniforme ozbiljne sove
znojilo se telo trčkarala
ali ubod kljunom - "neoprostiv ti je
tata -
sećaš se kad si mi isakao usne?
sećaš se?
To ne zaboravljam
čuješ?"
pobegla sam negde...daleko..daleko
i vratila se
jer mi je i tu
smrt
postavila
nogu
Glupost : genetika je degenerična-
bežao si , vraćao se.. s malom razlikom -
ti si sve zaboravio
a ja - ukopala u sê sećanje
bolje je da sam umrla mlada
bolje
ni kriva
ni ružna
postala sam
o
t
p
a
d osta mi je
ta ---------
(a gde ću sećanja???)
kamin(n)gs
5
ja sam bitnik
anarhista
melem i
kopriva
ja sam ono - stvarno - ono
niko to ne pomišlja
a zašto bi
(o!)
uopšte
neko tamo / ovde / ma gde
a kako bi???
šta b???i da l' bi???
ne slutim te
.
dijafragmo
ja sam bitnik
anarhista
melem i
kopriva
ja sam ono - stvarno - ono
niko to ne pomišlja
a zašto bi
(o!)
uopšte
neko tamo / ovde / ma gde
a kako bi???
šta b???i da l' bi???
ne slutim te
.
dijafragmo
6
kad zažmuriš - vidiš sve
postala sam slepi miš
naslućujem prepreke koje oči nikad ne bi
mala razlika je među nama -
ja ih ne izbegavam
zaletim se i
udarim -
glavom, srcem, galaksijom pod rebrima
nakon toga sledi priča ...
beskrajna je i duboka
tako duga da
opela nisu predviđena za nju - a
jame bi je rudnika bacile sa dna
otvoriću oči
i postati sova
tiho
nemo
okretaću glavu
u pravcima ponoćnih meridijana
oh
i sova sve zna
ona je pronicljiva
zaleti se, pai ustremi u cilj
ne
ni to mi nije najbolja ideja
glodarima bih se u letu obratila
iskidaj mi aortu - pogodna je za mašnicu
u svim
bojama!
ružičastoj...
bledoj ....
podzemnoj
da!
to sam ja
pisac u nijansama...
kao
jama
jama.
ja
ma
ja...
kamin(n)gs
7
doktorica mi je svečano saopštila -
da
majka Vami je umrla od teško izlečive bolesti
opustite se
nije nasledna
ipak
morate mi dolaziti
tada
tada
i između tih kontrola
pa -
shvatate -
Vi ste žena!
draga dr,
ja -
žena???
ja???
da li je Marija bika žena?
da li je Isus posledica ženstvenosti tajne?
moj je sin Isus nad Isusima
postala sam krava, koza, kobila,..... da bih ga iznedrila...
od tada sam svetla monahinja ...
to od čega bolujem - ne mogu razjasniti ni mudraci,
studije, bogovi, ni magije
samo ovo bih Vas pitala
- pesnik sam od rođenja -
kako bih se mogla izlečiti kad mi dijagnoza
još
u
ludari
nije
precizno
postavljena?
kako?
.
evo kiše
snega
umrlica je naslovnica
...bogzna koje zbirke pesama
dižem ruku iz korena
i
pišem
anamnezu amnezije
P.S.
pesnikinja
kamin(n)gs
8
pogled mi je naišao na
do tada neuočen bol
odbio se svom silinom i
bljesnuo
osunčanom
vasionom
istom onom
koja je spalila
do tada neuočen bol
odbio se svom silinom i
bljesnuo
osunčanom
vasionom
istom onom
koja je spalila
i ubrzo sasula treset i kamen .
pogleda nema
raspao se negativ misli o mislima
zato je tama
opsesivno sama
ja ostajem zaključana pod kapcima
ne kucaj boli
ne otvaram više .
prilaziš bojama lepote sveta
a toga se bojim
bojim
bojim
bojim
kao i ponavljanja priče
o pogledu na dan
i svetlost
i nadu
koji su zapravo mrak
naišao niotkud
da bih slepa tumarala
i videla sve
a nikada ne bih nikada
...o..o...o...boje...
pogleda nema
raspao se negativ misli o mislima
zato je tama
opsesivno sama
ja ostajem zaključana pod kapcima
ne kucaj boli
ne otvaram više .
prilaziš bojama lepote sveta
a toga se bojim
bojim
bojim
bojim
kao i ponavljanja priče
o pogledu na dan
i svetlost
i nadu
koji su zapravo mrak
naišao niotkud
da bih slepa tumarala
i videla sve
a nikada ne bih nikada
...o..o...o...boje...
kamin(n)gs
9
pojela sam što sam ugledala
ili me ogledalo vara?
neko žvaće
neko guta
nema lista
ni stabljike
ni korena
ni cvetova
nema ruku
nema nogu
ni očiju
nema pora
tek mi srce otkucava
i maslačak ima klatno!
tonuli smo međusobno
simbioza
dubioza
ma che cosa?
ma che cosa?
follia mi segue ovunque
o - konačno - sono io, ego sum,
vrlo tamna - ali moja moja moja
nežna
strana
Meseca
kamin(n)gs
10
u uglu sobe
spava slika
ako bih je smotala
nečim tankim prekrila
ustremila pogled pun dosadne logike
kô sasvim sliučajno
kad bi
skliznula sa zida
šta - ako
šta?
ništa
osim što bi titraj
humke
vratio i mene u doba Austrougarske
draga baka Minka
ko me je nazvao M...? nisi valjda???
da?
kamin(n)gs
12
pas je lajao
mačka mjaukala
otvorila sam kljun
i glasno cijuknula
slažemo se
slažemo
nema mira
dok pas ne zadrema
mačka me je ugrizla za
sluh
a kljun?
širi se i sklapa
"nema mira" ispisuje
dlakom mačjeg repa
kiša-sunce-pomraćina -grom
kamin(n)gs
13
sedim i ćutim
i mržnja sedi ćutke
u obema raste nešto
na-iz-gled
lagano
čudo
neobjašnjivo
a kada naraste
iznad grada - šuma - oblaka od suncokreta
postaćemo
blato
jad i beda prvog dečjeg smeha
-
uspeha nema
rođenjem
postala sam
ćup
slepca -
Diogena
-
mama....
kamin(gs)
9
pojela sam što sam ugledala
ili me ogledalo vara?
neko žvaće
neko guta
nema lista
ni stabljike
ni korena
ni cvetova
nema ruku
nema nogu
ni očiju
nema pora
tek mi srce otkucava
i maslačak ima klatno!
tonuli smo međusobno
simbioza
dubioza
ma che cosa?
ma che cosa?
follia mi segue ovunque
o - konačno - sono io, ego sum,
vrlo tamna - ali moja moja moja
nežna
strana
Meseca
kamin(n)gs
10
u uglu sobe
spava slika
ako bih je smotala
nečim tankim prekrila
ustremila pogled pun dosadne logike
kô sasvim sliučajno
kad bi
skliznula sa zida
šta - ako
šta?
ništa
osim što bi titraj
humke
vratio i mene u doba Austrougarske
draga baka Minka
ko me je nazvao M...? nisi valjda???
da?
kamin(n)gs
12
pas je lajao
mačka mjaukala
otvorila sam kljun
i glasno cijuknula
slažemo se
slažemo
nema mira
dok pas ne zadrema
mačka me je ugrizla za
sluh
a kljun?
širi se i sklapa
"nema mira" ispisuje
dlakom mačjeg repa
kiša-sunce-pomraćina -grom
kamin(n)gs
13
sedim i ćutim
i mržnja sedi ćutke
u obema raste nešto
na-iz-gled
lagano
čudo
neobjašnjivo
a kada naraste
iznad grada - šuma - oblaka od suncokreta
postaćemo
blato
jad i beda prvog dečjeg smeha
-
uspeha nema
rođenjem
postala sam
ćup
slepca -
Diogena
-
mama....
kamin(gs)
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиasdasd
ОдговориИзбришиMladen Gvero "*KAMIN(N)GS 17 - Veoma duboko, dubo skriveni, misaono bolom prekriveni stihovi, izazovni za otkrovenje, stoga pesnički uzvišeni. Ključ se može pronaći u tajanstvenom traganju do ircionalnog. Kroz ključaonicu svetlost je usmerena na potrebu, ili želju, da se dodirne moć meditativong prizora (...željna sam, o jako, jako željna idealne meditacije...). Iracionalno višedimenzionlno podignuto spušta se u elegiju o životu, ili ljubavi, ili elegiju o ljubavi za životom. U gluvo vreme svetlost koja izmiče pokušava da tangira bojažljivu realnost koja, i onako, (...nemušto i nepostojeće...) izmiče. U pesmi čak i bol postradava kao jedini pokretač nade, u ovom slučaju i Marininog stvaralaštva. Stoga je spoj sa pesmom isuviše potresan sa hiperbolom koja probada i nadu, ma koliko se u iščitavanju stihova tragalo za pelin travom izbavljenja" Hvala, Mladene
ОдговориИзбриши