ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

субота, 02. март 2013.

CIKLUS - POSTOJANJE NEPOSTOJANJA mart 2013.

 1

pesmi

odvojih od sebe
zlatno sidro
slo-bo-do-o-o
ma i bakrena bila
u tebi je stohvat
proživljenih snova
gromadna nit
fanatičnih vokala

sinu

možeš me raspeti kô
recimo
hrista
neću ti zameriti ništa
ništa!
samo ću te zamoliti
jedino ovo
ispij sok što vene cede

tebi je prvom kapi
namenjen

kamin(n)gs

2

čula sam pahulje kako se lome
videla oblak kako se grči
a krik ponoćnog vetra
e
to ne smem ni pomenuti
(ćutim jer
ruža vene
izdišući mesto
mene)

kamin(n)gs

3

Mesec se - vezanih očiju -
prikrada  Suncu - u zimskoj
odeći
bol su podelili
uzduž i popreko
tišina je haos
u očaju
bez nade da će istrčati i taj krug
brojim godove u njegovim nogama
jednim okom par / drugim nepar
iz pomame
 suze koristim da dočaram potop
i smejem se do ludila
samo tako
drugačije ne ide
ej, živote…
neka te….

kamin(n)gs


4

moj otac je bio čudak
partizan
četnik
i dezerter
da - imao je 11 godina
posle je bio
pajkan i
UDBAš
na kraju
- medicinski radnik (boc-boc)

ipak

najradije je
pisao pesme
(dokaz da su poete
ludaci -)

"znaš, Ma, Branko i ja...."
znam...
živeo je uobičajeno -
na prvi pogled...tvrdim
ispod uniforme ozbiljne sove
znojilo se telo trčkarala

ali ubod kljunom - "neoprostiv ti je
tata -
sećaš se kad si mi isakao usne?
sećaš se?
To ne zaboravljam
čuješ?"
pobegla sam negde...daleko..daleko
i vratila se
jer mi je i tu
smrt
postavila
nogu
Glupost : genetika je degenerična-
bežao si , vraćao se.. s malom razlikom -
ti si sve zaboravio
a ja - ukopala u sê sećanje
bolje je da sam umrla mlada
bolje
ni kriva
ni ružna
postala sam
o
t
p
a
                 d osta mi je
ta ---------
(a gde ću sećanja???)

kamin(n)gs  

 5

ja sam bitnik
anarhista
melem i
kopriva
ja sam ono - stvarno - ono
niko to ne pomišlja
a zašto bi
(o!)
uopšte
neko tamo / ovde / ma gde
a kako bi???
šta b???i  da l' bi???
ne slutim te
.
dijafragmo


6

kad zažmuriš - vidiš sve
postala sam slepi miš
naslućujem prepreke koje oči nikad ne bi
mala razlika je među nama -
ja ih ne izbegavam

zaletim se i
udarim -
glavom, srcem, galaksijom pod rebrima

nakon toga sledi priča ...
beskrajna je i duboka
tako duga da
opela nisu predviđena za nju - a
jame bi je rudnika bacile sa dna

otvoriću oči
i postati sova
tiho
nemo
okretaću glavu
u pravcima ponoćnih meridijana
oh
i sova sve zna
ona je pronicljiva
zaleti se, pai ustremi  u cilj
ne
ni to mi nije najbolja ideja
glodarima bih se u letu obratila
iskidaj mi aortu - pogodna je za mašnicu
u svim
bojama!
ružičastoj...
bledoj ....
podzemnoj
da!
to sam ja
pisac u nijansama...
kao
jama
jama.
ja
ma
ja...

kamin(n)gs



7

doktorica mi je svečano saopštila -
da
majka Vami je umrla od teško izlečive bolesti
opustite se
nije nasledna
ipak
morate mi dolaziti
tada
tada
i između tih kontrola
pa -
shvatate -
Vi ste žena!
draga dr,
ja -
žena???
ja???
da li je Marija bika žena?
da li je Isus posledica ženstvenosti tajne?
moj je sin Isus nad Isusima
postala sam krava, koza, kobila,..... da bih ga iznedrila...
od tada sam svetla monahinja ...
to od čega bolujem - ne mogu razjasniti ni mudraci,
studije, bogovi, ni magije

samo ovo bih Vas pitala
- pesnik sam od rođenja -
kako bih se mogla izlečiti kad mi dijagnoza
još
u
ludari
nije
precizno
postavljena?
kako?
.
evo kiše
snega
umrlica je naslovnica
...bogzna koje zbirke pesama
dižem ruku iz korena
i
pišem
anamnezu amnezije
P.S.
pesnikinja

kamin(n)gs



8



pogled mi je naišao  na  
do tada neuočen bol
odbio se svom silinom i
bljesnuo
  osunčanom   

vasionom  
istom onom  
koja je spalila  
i ubrzo sasula treset  i kamen .  
pogleda nema  
raspao se negativ  misli o mislima  
zato je tama    
opsesivno sama  
ja ostajem zaključana pod kapcima  
ne kucaj boli  
ne otvaram više .
prilaziš bojama lepote sveta  
a toga se bojim
bojim
bojim
bojim
 kao i ponavljanja priče 

o pogledu na dan  
i svetlost
i nadu
koji su  zapravo   mrak  
naišao niotkud 
da bih slepa tumarala 
i videla sve  
a nikada ne bih nikada
 ...o..o...o...boje...
                 
   kamin(n)gs

9

pojela sam što sam ugledala
ili me ogledalo vara?

neko žvaće
neko guta
nema lista
ni stabljike
ni korena
ni cvetova
nema ruku
nema nogu
ni očiju
nema pora

tek mi srce otkucava
i maslačak ima klatno!

tonuli smo međusobno

simbioza
dubioza
ma che cosa?
ma che cosa?
follia mi segue ovunque
  o - konačno - sono io, ego sum,
vrlo tamna - ali moja moja moja
nežna
strana
 Meseca 

kamin(n)gs



10

u uglu sobe
spava slika


ako bih je smotala
nečim tankim prekrila
ustremila pogled pun dosadne logike
kô sasvim sliučajno
kad bi
skliznula sa zida
šta - ako
šta?
ništa
osim što bi  titraj
humke
vratio i mene u doba Austrougarske
draga baka Minka
ko me je nazvao M...? nisi valjda???
da?

kamin(n)gs



11

nećete me videti nekoliko dana
željna sam slobode i
prirode
nekoliko dana sasvim je
dovoljno
krenuću stazama buduće  
prošlosti
mirisaću cveće i ležati
na travi
nekoliko dana... toliko za mene
kada dani prođu
ja ću uživati
a vi ćete misliti - nekoga nema
-
uobičajena greška ili metafora
vesela i draga
postala sam svoja
lepršavo
čedna
krunica
maslačka

kamin(n)gs


12

pas je lajao
mačka mjaukala
otvorila sam kljun
i glasno cijuknula

slažemo se
slažemo

nema mira
dok pas ne zadrema

mačka me je ugrizla za
sluh
a kljun?
širi se i sklapa
"nema mira" ispisuje
dlakom mačjeg repa

kiša-sunce-pomraćina -grom

kamin(n)gs 


 13

sedim i ćutim
i mržnja sedi ćutke
u obema raste nešto
na-iz-gled
lagano
čudo
neobjašnjivo
a kada naraste
iznad grada - šuma - oblaka od suncokreta
postaćemo
blato
jad i beda prvog dečjeg smeha
-
uspeha nema
rođenjem
postala sam
ćup
slepca -
Diogena
-
mama....


kamin(gs)


14

puno je ljudi koji
govore
smeju se
mašu rukama kao poletuše

ima i onih koji
ćute
sklapaju kapke
ruke nikada ne koriste
- za obletetanje stabla pored kuće
- ni slamčice u uveloj bašti
- ne pokazuju ni da su slomljene
ništa
samo vrana tu ponekad sleti
malo da se odmori
a lešini - prija!

po svemu sudeći, ja pripadam ljudima
imam usta
oči
ruke
ali nešto tu nedostaje
vidik!
prošivene kapke ni lešinar ne primećuje
jamo

kamin(n)gs
 
 15

svaka noć mi je ista
i sasvim različita
i ta
koja stiže
biće
naklonjena
antropomorfmnima
i
preokupirana
crnim tkaninama za kamenje
popiću nešto
popiću vodu
da
najverovatnije
ponorničku
u pitanju je dogovor između
tame i mraka
ja nemam ideju
i noć je nema - ali iznenada
mravi u tami iz mraka

kamin(n)gs
 
16

posmatram ljude s prozora
trotoara
neboždera
i zapažam da sam za o ---
ne s najviše ludila

jasno je da normalnih nema
ali nije sasvim pojašnjeno da ludilo
jeste "in"
(većini.
naravno.
meni - razumljivo)
ne pravite se da ste ono
što ste bili u peleni

svako je sebi
car nad carevima
odričem se onih
zvanično nekrunisanih

klanjam se podjednakim
nuspojavama holuvudskeNI vegetacije
najdubljeumeni..ma
a..ma...da

kamin(n)gs
 
17

ima 1000 razloga koji bi učinili sve
da se probudim
Sunce - vetar
požar - mraz
obrt planete u
Mlečnoj Kapi sazvežđa

i da ne nabrajam dalje
samu bih sebe probudila
a željna sam
o
jako
jako
idealne meditacije
ipak
kopka me jedinstveni uzrok
koji bi je proširio na beskraj beskraja
ne kopka me
znam ga
ali nek on mene sanja i sanjajući - ćuti
neka
neka
zaboraviću sve
i neizostavno
zameniti teze
.
nemušt i nepostojeći

kamin(n)gs
 
 

18


pod 
nerazjašnjenim
okolnostima
nestao mi 
prvi i jedini prijatelj
godinama opipavam moguće tragove 
 i šta?
ako ga ima
ako još postoji
ne znam što mi nije
ostavio pismo
okončao ?
u srcu je mogao
pesmama
sećanju -
ne

zauvek
zasvagda
njega više nema

a ja?
po otkucaju tastature -
radim što i on
nejasna okolnost
pretvori i mene
u bolan - nevidljiv
ži -vot
smrti 
mio


kamin(n)gs
 

19

retko se desi, a desi se katkad
odnekud čujem
"kako si? hm?"
ma kako bila
istoga trena
sleti mi jato divljih dijagnoza

padnem
prokrvarim
iz ustiju izvučem
rakove u roju

ljudi
ja sam travnata, blatnjava močvara
nenaučena na opštu gestikulaciju
ne shvatam namere vašeg romora
osetim samo da mi obali preti
pri
rod
no
skrvnuće
da je iskopani rez nalikom na
mene
počeo da tone
sve
dublje
i
dublje
a
blatnjava- mokra- i travna ta TA
ta kođe
uranjam do DNA

kamin(n)gs
 
20

u jednoj ruci mi je
pesak
u drugoj -
vodoplavna zemlja

ja sam životinja i čeprkam po tlu

volela bih da sam
pesak
volela i da sam
zemlja
zašto sam životinja?

kad prodrem pod tlo
možda budem shvatila
zašto nisam ono
već sam bila to

rep čisti tragove
začuđenih šapa

kamin(n)g 
 
21

dve-tri lepe reči
ne mogu zaustaviti
grom
žao mi je
rekla sam ih i zaplovila
bujicom koja je tekla i na
rastala
preplavila suvu paru
monotonije
agoniju i urlike

dve -tri reči za oproštaj
nisu sprečile da ostane
bol
naprotiv
roman o uobičajenom umiranju
je
grebuckanje u ponoć
zvezda
vetra
i
plamnetoidiosnaborava

kamin(n)gs 
 
22

ubacim jednu
pa je izvučem i bacim
ubacim drugu
obrišem đonove
pogledam iza
pajkani kucaju poemu
ako mi je prikače za kičmu
predaću je kao biografiju

za alibi
prijaviću " konkurs"
kako odlučiti
kako izdvojiti
par njih za nagradni?
bilo koji - kako?

nosim u sebi milion pesama
prikažem li jednu -
nestaću s preostalima
sad mi je jasna logika jeseni
prvi list
pada
na
fosil poslednjeg
o!
to nije sve!

kamin(n)gs 
 
 23

zamišljena starica čisti nakostrešenom metlom
neko iz auta trubi i kašljuca
vrane ili čavke - kljucaju po ogradi

i gore i dole
oceđenji oblak
a pod njime
lišće

na prozor sleće pocepana kesa
podseća na jednu jučerašnju
ispalu devojci dok je
maramicom skrivala oči

tako prost
sasvim
neobjašnjiv
u smrti - životni smisao

kamin(n)gs 
 
 
 25

kad nisam čitala
pisala sam
i kada sam čitala
pisala sam
kad ne pišem
ja mislim da pišem
ima nešto što osećam u
jami
čami
jutru
ima nešto čega bilo ne bi
da me nema
da sam crv
da sam list
da sam nisam
ali
jesam
stvor koji piše
čita
epitaf u ritmu
poetike
etičke
e
ima...

kamin(n)gs
 

 
 

3 коментара:

  1. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  2. Mladen Gvero "*KAMIN(N)GS 17 - Veoma duboko, dubo skriveni, misaono bolom prekriveni stihovi, izazovni za otkrovenje, stoga pesnički uzvišeni. Ključ se može pronaći u tajanstvenom traganju do ircionalnog. Kroz ključaonicu svetlost je usmerena na potrebu, ili želju, da se dodirne moć meditativong prizora (...željna sam, o jako, jako željna idealne meditacije...). Iracionalno višedimenzionlno podignuto spušta se u elegiju o životu, ili ljubavi, ili elegiju o ljubavi za životom. U gluvo vreme svetlost koja izmiče pokušava da tangira bojažljivu realnost koja, i onako, (...nemušto i nepostojeće...) izmiče. U pesmi čak i bol postradava kao jedini pokretač nade, u ovom slučaju i Marininog stvaralaštva. Stoga je spoj sa pesmom isuviše potresan sa hiperbolom koja probada i nadu, ma koliko se u iščitavanju stihova tragalo za pelin travom izbavljenja" Hvala, Mladene

    ОдговориИзбриши