Pesnici su ... pesnici. Pišu, pišu... i kada razgovaraju s vama, oni pišu. I kada prelaze najprometniji bulevar, oni -pišu...
Moj poznanik, pesnik, tako je unet u poetsko stvaralaštvo da , umesto hleba, on guta romane. Pitate se : kako to da pesnik guta romane? Valjda - zbirke pesama?
Ne..kažem vam, oni su poseban soj koji biste, pretpostavljam, strpali u Holiwood.
Taj moj poznanik, pojeo je sve romane iz kućne biblioteke. I dok ih je žvakao, pisao je poeziju u prozi.
Ne bih vam preporučila da je čitate! Nikako!
A zašto?
To se i ja pitam...ne znam.
Evo, upravo je čitam i osećam da ću napisati roman...
A poezija je moja lingvistitčka dioptrija.
Pesnici su vrlo čudan soj...kao i taj poznanik...
Нема коментара:
Постави коментар