KRATKE PRIČE --- NEPOGODA

Tog popodneva, nebo je postajalo čudno. Starica je izašla iz zapuštene kuće, pogledala ga je, spustila glavu, opet podigla i vratila se unutra. 
Možda bi vam bilo jasnije kada bih rekla - pripremalo se nevreme, starica je izašla da vidi hoće li joj uništiti ono par cigli od kuće.
Ipak, ne.
Ni to vam ne bi ukazalo na nešto posebno.
Zato neću više ništa detaljno oopisivati
Tog popdneva, nebo je bilo divno; starica, kao i uvek; nebo je oživelo
a ona...
ne znam...
vrata kuće se ne otvaraju.
Možda zbog prognoze vremena, ili zbog cigli u zidu, ili....
Stvarno ne bih znala. 
A ko bi? Ko?
Toliko... sada posmatram nebo.