ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

уторак, 16. јул 2013.

KRATKE PRIČE - DEFINICIJA SREĆE


Odrasla je u srećnoj porodici.
Kada je poznanici sretnu, obično dodaju "još, pamtim tvoje roditelje; savršen par, uvek zajedno, uvek od pomoći... ehhh..neka im je laka .." to nije želela čuje i kašljucnula bi.
Jeste, zaista su bili skladan par - on je želeo lepu ženu, zaposlenu, domaćicu, a ona- neagresivnog muškarca koji će je štiti od samrtnog straha od..da..od smrti.
A deca?... Zlatni mališani... on, punačak, nedozreo i preterano nalonjen (poput oca) pubertetskim opsesijama. Ona- plačljiva, usamljena (poput majke) predmet interesovanja seksualno opterećenog brata.
Odrasla je u srećnoj porodici koju ne bi detaljno opisivala, ali, psihijatri su je, ipak, na to nagovorili?
U bolnici još stoji poloimljen prozozor kada je, prilikom otpuštanja, vrisnula "Majku ne dam! samo nju! Svi iostali u-- vlastitu..." i laktom lupla o staklo. Najzad je dokazala da se iza pitome, plačljive, usamljenice krije goropad koju niko ne bi mogao izlečiti od odrastanja u srećnoj porodici i želji da se vrati majci.

Нема коментара:

Постави коментар