Beograđani dobro poznaju Brankov most...pretpostavljam.
Ona nije Beograđanka, ali most poznaje na drugi, mnogo subjektivniji način.
Da, most je dug oko hiljadu metara. Vozia jure , pešaka ima malo. Naravno, poznata po obrtu stvari u uobičajenom ponašanju, ona je njime išla često pešice. Volela je taj izazov- niti letiš, ni ne letiš, niti stojiš, ni propadaš... a još pogled na reku ispod!... izvlačio bi iz nje sve moguće termine za oduševljenje na hiljadu jezika (sorry, elle a étudié le français....
Ovaj deo njenog života je najlekovitiji! Odolela je Brankovoj odluci (mada ju je nekoliko godina pre njega zamišljala) i učvrstio je ono što će se dvadeset godina nakon - ispoljiti.
"I munja, i grom, i zemljotres, meni su dragi!"
Subjektivni zaključak objektivne psihodelije
Нема коментара:
Постави коментар