II POETSKA KRATKA PRIČA - DANAŠNJICA

- Nisi bila zaposlena?
- Nisam
- Kako?
- Tako.
- Ne razumem.
- Ni ja.
- Šta?
- I ja pitam isto.
- Šta ti ne razumeš?
- A ti?
- Sad sam shvatio zašto nisi nikad nisi bila to.
- Šta?
- Pa , to o čemu pričamo.
- O čemu, molim te?
- Ne znam... 
- Pa, šta ćemo onda?
- Ništa; čekati da umremo srećni od munjine apopleksija mozga.
Dva prijatelja koja su se prvi put srela, donirali su jedan drugome organe i nasmejali se veselo: 
- Svet je pun ludaka, drago mi je da ti nisi jedan od njih.
- Imeni 
- I mani - dodao je neko treći koji je prisluškivao dvoličnim ušima.