III POETSKA KRATKA PRIČA - PRELEPA MUZEJSKA FIGURA

Na vratima Muzeja je stajalo obaveštenje: "Izložba slika M.N / taj dan"
Setila sam se da dobro poznajem M.N, predstavnika voštano-glinenog pravca, i nestprljivo čekala. 
Mislim da sam bila prvi posetilac , ostili će potvrditi. Odaja je odisala tamom. Ponegde je blještao reflektor nalik na zaboravljen akvarel. 
Tražila sam slike; hodala uzduž i popreko. "M.N, pa Vi ste me zaboravili? Hajde, pokažite mi ... znam da ste obećali kako ću biti na jednoj od njih" 
Tišina, mir, noć.
Šta se to zbilo u sivilu pa je, kao u strahu, ogomno platno rapelo sebe o zid - relikviju?
Pametna nisam. Ni obrazovana dovoljno. Ništa. Ništa.
Iz navedenih razloga, srce mi je postalo mina pred paljbu. 
"Ovo Vi nazivate slikom? Ovo sam ja? Zaista? Ovo, ovo? Ovo? "
Otvorila sam uputstvo dobijeno uz kartu za izložbu i videla krupnim slovima ispisanu čitulju 
"Danas u 16h , umreće Ona i biti spuštena u humku koja je pred vama."
Da... jama je bila Ovolikaaaaaaa, a ja,prelepa zemljana figura.
Vrata Muzeja sam zatvorila, znate? Blago crnoga slikarstva je predmet mog istraživanja. Sad!"