"Život je lep", pomislio je čovek čekajući početak izložbe čuvenog autora.
Autor je voleo izložbe svojih slika; ne zbog slika, već zbog susreta s publikom koja ga je oduševljeno pozdravljala. Ni trunke egoizma u tome nije bilo. Pravi umetnici su okrenuti ka inspiraciji i teško ih je od nje odvojiti; i njima je teško da se sami povuku (i vid, i sluh, čvrsto su spojeni s kosmičkim letom kroz trans).
Na suvoparnim , prizemnim dešavanjima, oni se na tren okrenu ka očima drugih stvorenja i shvate da i stvarnost ima izazova.
Te večeri, svi su bili spremni na nešto izuzetno.
Da, bilo je.
Aplauzom je dočekan slikar, voditelj je izgovorio
"Dame i gospodo..." vrlo srdačno, oh, i inspirativno!
Marsovac u prvom redu započeo je ovacije - slike su popadale sa zidova, publika iz stava poštovanja, krov se srušio u milion betonskih oblutaka... zemljotres je trajao par minuta...kao i život koji je izgledao lepo, lepo, stvarno.
Autor je i to preživeo - u očima jednog posetioca, video je sebe od pre desetak godina i pre opšteg rasula, iznenada je legao na pod pokušavajući da na njemu iscrta duoportret.
Da, da , da... performns stvorio je legendanu drvenu skulpturu prema dvominutnom nacrtu.
Čuvam je u Luvru sur la planète Mars ...
Tu comprends?
Oui? O..uuuu...iii
Autor je voleo izložbe svojih slika; ne zbog slika, već zbog susreta s publikom koja ga je oduševljeno pozdravljala. Ni trunke egoizma u tome nije bilo. Pravi umetnici su okrenuti ka inspiraciji i teško ih je od nje odvojiti; i njima je teško da se sami povuku (i vid, i sluh, čvrsto su spojeni s kosmičkim letom kroz trans).
Na suvoparnim , prizemnim dešavanjima, oni se na tren okrenu ka očima drugih stvorenja i shvate da i stvarnost ima izazova.
Te večeri, svi su bili spremni na nešto izuzetno.
Da, bilo je.
Aplauzom je dočekan slikar, voditelj je izgovorio
"Dame i gospodo..." vrlo srdačno, oh, i inspirativno!
Marsovac u prvom redu započeo je ovacije - slike su popadale sa zidova, publika iz stava poštovanja, krov se srušio u milion betonskih oblutaka... zemljotres je trajao par minuta...kao i život koji je izgledao lepo, lepo, stvarno.
Autor je i to preživeo - u očima jednog posetioca, video je sebe od pre desetak godina i pre opšteg rasula, iznenada je legao na pod pokušavajući da na njemu iscrta duoportret.
Da, da , da... performns stvorio je legendanu drvenu skulpturu prema dvominutnom nacrtu.
Čuvam je u Luvru sur la planète Mars ...
Tu comprends?
Oui? O..uuuu...iii
Нема коментара:
Постави коментар