Nije bio
plašljiv; ni preosetljiv. Bio je to što jeste - Ono.
Da bi preživeo,
učio je kako izvršavati ubistva radi ishrane. Glad je najteže utoliti ako nema
nade da dođete do plena za sutra. Zato je vežbao neprekidno. Prvo je savlado ubod u srce, (da bi odmah uginulo); zatim je vežbao prikradanje i gađanje bilo gde, ali
onesposobiti toliko da plen ne može uteći.
Posle obilnog
ručka, jedne je večeri (znao je da je za sutra sve pripremljeno) seo ,
dremuckao i razmišljao.
Prvi put je u sebi
pomislio na tu sentencu. "Šta sam postigao u životu?"
Smeh.
Smejao se
tiho, glasnije i sve jače. Da nije bio na Pustom Ostrvu , ljudi bi ga
proglasili dekadentnim.
Ovako, podvukao je
crtu na dalje usavršavanje preživljavanja i ispisao "Ovde ležim JA, ovde
Čovek koga sam lično probô; pronalaženje i čuvanje u oltaru - ne prihvatamo,
lešinare - da (radi evolutivnog napredovanja)"
Kako se rodio,
tako je i nestao: kao Niko .
Sve sam više puta
pročitala i vreme je da krenem sa izvršavanjem vežbi preživljavanja nas obeju.
Нема коментара:
Постави коментар