ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

субота, 14. септембар 2013.

II KRATKA POETSKA PRIČA - KAKO UBITI ČOVEKA U SEBI

Nije bio plašljiv; ni preosetljiv. Bio je to što jeste - Ono.
Da bi preživeo, učio je kako izvršavati ubistva radi ishrane. Glad je najteže utoliti ako nema nade da dođete do plena za sutra. Zato je vežbao neprekidno. Prvo  je savlado ubod u srce, (da bi odmah uginulo); zatim je vežbao prikradanje i gađanje bilo gde, ali onesposobiti toliko da plen ne može uteći.
Posle obilnog ručka, jedne je večeri (znao je da je za sutra sve pripremljeno) seo , dremuckao i razmišljao.
Prvi put je u sebi pomislio na tu sentencu. "Šta sam postigao u životu?"
Smeh. 
Smejao se tiho, glasnije i sve jače. Da nije bio na Pustom Ostrvu , ljudi bi ga proglasili dekadentnim.
Ovako, podvukao je crtu na dalje usavršavanje preživljavanja i ispisao "Ovde ležim JA, ovde Čovek koga sam lično probô; pronalaženje i čuvanje u oltaru - ne prihvatamo, lešinare - da (radi evolutivnog napredovanja)"
Kako se rodio, tako je i nestao: kao Niko .

Sve sam više puta pročitala i vreme je da krenem sa izvršavanjem vežbi  preživljavanja nas obeju.



Нема коментара:

Постави коментар