Molila bih pisce da, pre štampe, dobro pregledaju svoje delo.
Platite i lektore, korektore, lingviste, i čitaoce. Juče sam pokisla jureći ka biblioteci : Zbirka priča Nomen Nescia dovela me je do pritvora u Klinici za umno poremećene. Vrištala sam , plakala, zvala Hitnu, Policiju... oni bi zastali, pitali o čemu se radi; kada sam im jasno odgovorila, usledilo je to - gorepomenuto.
Ništa... ni sredstva za umirenje, ni povezane ruke nisu sprečili razorni urlik koji je presekao prozorsku ogradu.
Nastavila sam juriš do biblioteke , progurala se silom do glavnog pulta, pitala ih "Znate li šta je sa N. N.om?
"Mirno su okrenuli glavu kao da pitam "Imate li banku".
Od umora, pala sam na pod i udarila glavom o radijator.
Kažu mi da su (sada oni) pozvali Hitnu ne bi li me, na licu mesta, zakrpila.
Jeste, jeste, prikopčali su me, ali N:N. je napisao "ubiću se..!" Mojom je krvlju podvučeno to mesto u knjizi!
Nekoliko dana nakon Ludnice (Hitna me je njoj vratla) bibliotekar se sažalio, posetio me je, doneo zbirku pesama za decu i oprezno rekao:
"Oprostite, štamparija nije ukazala na grešku - N.N. je otkucao "ubiću se", a hteo je " u biću se gnezde čuda"
Eto, tad sam samoj sebi presudila:
"Ne obraćaj pažnju kako je napisano; potrudi se da ti pesme liča na horor drame"
A vama, preporučujem suprotno: ipak, sebi sam samoj, najbitnija JA!
Apokaliptična šok terapija
Hvala, hvala, naručite me u BUM Net-knjižari !!!
Нема коментара:
Постави коментар