Hodao je, hodao, pretvarao se da razgleda opalo lišće. grane i krila kukumavki. Najednom je zastao.
Ovaj drugi je nepomično sedeo na kiši i nije se pretvarao - žmurio je; odjednom je skočio.
Pitam se: šta bi bilo da su se radnje odvijale suprotno? Da li bi onaj, koji je tako dugo hodao, pao, a ovaj koji je mirovao, umro kao što je delovao skislo?
Nerešiva zagonetka sudbinskih sudbina.
Ko vam dopušta da vezujte pse? Otkuda ptice u kavezima? A beli medved?
(Ovo oko mene nije ludnica! Ja sam smeštaj za umobolne koji lupaju u zidove i trese mi se glava.
Da ih pustim?
Stvarno???)
Život traje, a ništa ne odaje.
Нема коментара:
Постави коментар