VIII
Sasvim sam posebna osoba.
To ne mislim tek onako. Ne. Jesam vrlo osobena.
Volim ono što niko ne voli. Ne volim ono što vole svi.
I vi znate da sam izuzetna, ali ne usuđejet se to i priznati.
Jednoga dana, s prijateljicom sam išla na vrlo važno mesto okupljanja. Počela je kiša, vetar...(milina) kao svake jeseni.
Ona je postala mrzovoljna, tamna i suvoparna.
Ja sam plakala kao oblak iznad naših razdvojenih glava; ne zbog njenog stanja (sama je kriva što je tako nepristupačna) već zato što sam rekla oblaku
" Isplači se u mojim očima, imaću o čemu pisati, a ti ćeš se opustiti i smiriti, važi?"
Pristao je i poslao mi tečnu osobinu prijateljske povezanosti.
Ja sam osoba s osobinom svojevrsne osobenosti.
Nje se ne sećeam više a vole je svi.
Vrlo teško me je shvatiti iz gore navedene osobine osobe u sobi koja je
zapravo
oblak jesenjeg pljuska mladosti.
Нема коментара:
Постави коментар