III
Ne mogu reći kako volim jesen; nikako, nikako...
Razumem da je neko voli, ali ja... Nekada davno, plakala sam kao kiša,pa bila sam poznata ars-padalica; drhtala sam kô borova grana u parku do moje kaldrme; sad, ne mogu reći : "volim jesen" , ali moram
Draga, draga, hladno me zavij u opalo lišće i ne prestaj s vetrovitim nanosima pljuska.
(tako mi niko neće preuzeti kraj scene "o, žao mi je, žao, bila je divna poetska lutalica")
- u pozadini je zvuk zarđalih jesenjih sonata, bez publike, grome, znaš?!
Нема коментара:
Постави коментар