IV
Kap je upala u drugu, smestila se, rasprostrla i priču okončala.
Ona je to mislila, a nije ni slutila šta će se, zapravo, desiti.
Odigravalo se. moram reći, transcedentalno čudo. Dve kapi , udobno pripijene za vrh nosa nadrealiste, nisu ni osetile kako klize ka blatnjavom tlu. Elem, kada su pale, postale su dvosmislene dokazne beleške.
Jedan čovek je dotakao baru i izgovorio "krv"
Drugi mu se približio i usprotivio "boja za moj prortret!"
Priroda je jako impresivna - i mrtvi su inspiracija jeseni
u
narativnoj
šetnji.
Нема коментара:
Постави коментар