Jutros mi je stiglo pismo.
Pisma još uvek odleću i sleću?
Bacam pogled okolo-
stara kuća,
kaldrma,
jelka, koren, zemlja.
Bacam drugi, strujniji:
nebo
nebo
voda
U ruci mi je nešto što liči na pismo iz dvadesetog veka,
ipak,
nije,
nije.
To je splet linija
koji se glasno
odmotava
Sećanje je prečitko i dugo,
gužvam ga i bacam,
a te pruge,
pruge...
gužvam ga i bacam,
a te pruge,
pruge...
ulaze u kovertu
i opet stižu na pogrešnu adresu.
Ne-Ja , Ja
kamin(n)gs
Нема коментара:
Постави коментар