XIV POETIKA KRATKE PRICE - SUDBINA

Pazila sam da ne zgazim mrava,
(zgazila sam)
Sela sam na kamen, razgledala
(zgaženoga)

Kako proći ovom stazom,
a ne 
ubijati stopalima ?

Nemoguće. Ne.
Sedeću gde sedim,
moliti za oproštaj
i pokopati uz ritual 

Kada padne noć,
ja cu pasti od umora,

a sutra,

moliti se bogu mrava
za sve brze u 
ranama,žilama,
(otrujte me, ugušite!) 
i hiljade pogaženih mojim mrtvim 
plećima
(nije sve u stopalima!)

Hej, bog se već smeje glasno
"Tako nam je suđeno,
izjavljujem,
eto, 
tako"