Bio je sam.
Kao mladi, imao je rodake.
Kad je ostario, hleba... vode.
Kuca je popucala,
telo lepršalo kroz otvore.
Nije bolovao ni od cega,
sem, od pustinjske lepote magle.
Došao je i taj dan.
Ptreminuo je.
Pronaden je dve nedelje kasnije.
Lekari su mu rasklopili udove:
"evo leša za cas anatomije,
ipak, širite i dalje apele."
Presvlaceci ga pod maskama,
iz džepa mu se rasuo pesak Sahare:
"Ja, Faraon, gospodar tišine,
po zakonu, naredujem ovaj
Testament:
Lekari, rodaci, pridružite se -
kroz tren ste na samrti, ne?
Нема коментара:
Постави коментар