XVI - PESMA O ROMANU

Mislio je nešto,

mislio da misli,

misli su mu punile

šupljine,

praznine

godine.

Nikad nije pričao

o tome.

A i šta bi?

Misli su mu tekle,

obijale kamenje,

vraćala se u

dubine

i,i,i

ako bi mu ma šta izašlo iz grla,

palo bi u  vrtlog

ili bi ga talas

vratilo u očaj.

Roman koji pišem o njemu,

ne znam više gde je! 

Tako je uzbudljiv,
 tako fantastičan

da je samog sebe 
listao,
 pa
pobegô.

Kada svane
neću se ni buditi.

Šta ako roman dođe
i
reši da  mi otkrije
kako sam ja,
a ne on,
tema?
O!

Vraćam se čitkim pesmama o smrti,
Broti.