XVI - PRETPOSTAVKA

Pretpostavljam

da sam živa:

evo oka,

srca, ruke.

Ipak,

ona koja

izgovara ovo,

ne dotiče moja usta.

Pretpostavljam da i ta

koja se šunja, šapuće i misli

čeka na znak

imena s neba.

Ne pretpostavljam više ništa

Jasno je jer sviće:

evo dana 

sad sve vidim:

i tamu,

i strah,

i

pretpostavku

da jad odigrava moju ulogu.