Ona je sela na jednu od samo dve stolice. Ubrzo, pored nje, seo je i neki čovek. Razmišljala je koliko je sati. Kada je videla časovnik, skrenula je pažnju na nešto treće. Uopšte, bila je poznata kao devojka koja puno misli, mada retko objašnjava šta. Zašto bi objašnjavala kada bi misli prenela na papir? Ali, to ima drugu stranu - papir bi bacala, zaboravljala, gubila. Možda je trebalo, ipak, nešto glasno da izgovori.
Sada je stigao taj trenutak. Pred njima je iznikla žena u elegantnom kompletu. Ljubazno je ispričala par rečenica i obratila joj se pitanjem da li se slaže.
Evo prilike! Evo! Reći će najglasnije! Svi će čuti njeno mišljenje!
"NE!"
Sebi je čestitala na hrabrosti, a matičarka je zbunjeno nastavila po službenoj dunosti.
Нема коментара:
Постави коментар