Bilo je prekrasno letnje popodne. Puno ljudi oko žene koja je pričala i pričala. Pevala je, igrala, jednostavno, bila je presrećna. Delila je kolače i sokove. Sa svakim bi se rukovala. Svakog bi od srca poljubila. Sunce ih je pratilo, pojačavalo doživljaj zajednice. "Uspela sam, uspela; ceo svet je uz mene! Kosmos nema granice!" Vrhunac emocija uslovilo je, oko 8 predveče: "Hajde!" izgovoreno od čuvara ćelije samice
ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш
Нема коментара:
Постави коментар