Pisala je pesmu o rastanku prijatelja. Pisala je o smrti njihovih roditelja. Nastavila je o nadljudskom vrisku vlastitog srca. Tek tu je izletala tema za temama. Ona je pesnikinja, prozaista, pisac bez opredeljenja. Ona je erupcija vulkanskih predosećanja. Sada, na samrti, ne piše nista. To mi je, ne znam što, pomalo čudno.
ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш
Нема коментара:
Постави коментар