"Ne znam zašto pojedini kritičari uvek naglašavaju da su najbolja književna dela ona u kojima nema autobiografskih povoda? Zaista mi nije jasno. Kako ću vam najuverljivije dočarati strah od smrti ako ne pišem o svojoj stolici za izvršenje smrtne kazne, ili bolesti za koju mi leka nema, ili o okretanju glave prijatelja kada sam iskreno zamolila pomoć, ili o skoku u najdublji deo reke što mi je već preko glave, sa zadnjeg sprata solitera ispred koga su mi kost i koža, ili..." mislila je devojka pišući pesmu o cvetu najlepših boja i mirisa. Izbegavala je da pogleda ruku u kojoj je od njega ostao samo trn u krvi.
ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш
Нема коментара:
Постави коментар