ПоезијаСРБ

ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш

среда, 28. јануар 2015.

XVII POETSKA KRATKA PRIČA - NE PRESVISNUTI

Milkila je zlatnu kosu mališana. Grlila ga je nežno i pričala o princu i princezicama. 
Pružila je ruku prema stolu i dotakla flašicu sa mlekom. Još ne. Vruće je, vruće. 
Okrenula je dete prema prozoru i umiljato pitala. "Idemo u setnju? Napolu je divno. 
Setacemo parkom sve do leke. Tamo ima jos dlugala. Vazi?" Dete je ćutalo što je jasno protumačila kako srce hoće. 
Spustila ga je na krevet, obukla je drugu bluzu, njega presvukla u plavo i otvorila vrata. 
Polako je krenula sa rukama oko struka i ni o čemu nije želela da misli, inače bi bi presvisnula.

Нема коментара:

Постави коментар