Ako kažeš da dolaziš taćno na vreme, ne izmišljaj razloge kojim opravdavaš neinteresovanje za obećanje nekome ko živi za ispunjenje upravo toga i stoji u mestu kao kip, a iznutra obuzdava nerve i komore da zadrži verovanje u starinske izreke o vrednosti reči i ruke na ramenu u znak podrške, pomoći i ljubavi prema najsvetlijem osmehu lica bez naličja, koga ne možeš ni prikriti, ni baciti, ni spaliti pred sveopšti kraj kô što sada umirem, oh, ja.
ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш
Нема коментара:
Постави коментар