Odbrojavala je minute kada će čuti poznat i mrski glas. Napetost je postajala izraženija. Znojila se i uzdisala. Srce je ubrzano obijalo grudi. Oči je zatvarala i prizivala maštu. Usne su joj pucale od proboja zuba na ličnom frontu. Pobegla bi bilo gde. U sebe, van sobe, u zemlju, sa nje. Bilo je kasno. Stegla se i prihvatila presudu na krah. Još trenutak. Dva. Tri. Muk. Hajde, hajde... tu sam, tu. Veče je stiglo, ali glas - ne.
Odbrojavaće tablete. Deset, devet, muk...
Нема коментара:
Постави коментар