U sobi je bilo tiho. Bilo je i tamno. Kako bi drugačije bilo usred noći? Osetila je spokoj i milinu. Nije ni prstom mrdala, ni očima nije dopuštala pokrete. Davno je zamišljala takvo blaženstvo, jedinu nužnost za predah od pisanja. Sada je zahvaljivala što se može biti opušten i strpljiv. Odjednom, nešto odlete iz krevetaa i napisa na listu sveske preko glave INSPIRACIJA NEMA MIRA. Tekst završene priče, pokaza joj svitac.
ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш
Нема коментара:
Постави коментар