Sela je za sto, približila tastaturu: napisaće delo. Podigla je prst i spustila u krilo. Opet ga je digla i obrisala oko. "Svakog dana pišem, nema izuzetka. Šta se ovo dešava? Uskoro će sutra! Život nije život, postao je beda." Nešto joj se tužno motalo po glavi. Nešto teško, udaralo grudi. Šaka joj se stegla, oduzela sasvim. Beledela je, bedela dok se nije onesvestila. Kosa joj se rasula kao zavesa na sceni. Monitor je zamro, običaj na sahrani. Na hiljade objava, postaće joj epitaf. Jedva se proboravila posle više sati: "Diktafon je uspeo! Snimila sam dramu!"
ПоезијаСРБ
Друштво књижевника и књижевних преводилаца - Ниш
Нема коментара:
Постави коментар